BUDUĆE NASLEDSTVO U FRANCUSKOJ

 OSNOVNE KARAKTERISTIKE NASLEDNOG PRAVA U FRANCUSKOJ

 

Francuski Zakon o nasledjivanju je utemeljen francuskim Gradjanskim zakonikom – “Code Civile” i primenjuje se na sve stanovnike Francuske, bez obzira na njihovo državljanstvo.

Za razliku od Zakona o nasledjivanju u zemljama anglosaksonskog prava, gde ostavilac moze zaveštati svoju imovinu bilo kome, i gde, ako nema testamenta, bračni drug ima prioritet u nasledjivanju nad potomcima, francuski Zakon o nasledjivanju, prioritet daje ostaviocevoj direktnoj liniji srodnika/deci, unucima, roditeljima.

Francuski Zakon o nasledjivanju je imao jako puno izmena. Skorašnje a vrlo bitne izmene su bile:

1. 2007 godine, kojima se pojedina prava naslednika ograničavaju a pojedina sire.

2. Izmena 2015 godine a saglasno Reformi EU, kojima je predvidjeno da ce se francuski Zakon o nasledjivanju primenjivati na celokupno zastavštinu ostavioca, ukljucujući i njegove nepokretnosti u inostranstvu. Dok se isto tako strancima, odnosno licima koja nemaju francusko državljanstvo daje mogućnost da se njihova zaostavština=nepokretna imovina reguliše prema propisima o nasledjivanju koji su na snazi u zemlji njihovog državljanstva.

U Francuskoj se nasledjuje po osnovu testamenta i/ili po osnovu zakona

 

TESTAMENT

- Postoje cetiri vrste testamenta, regulisane odredbama/ od 970-do 976/ francuskog Gradjanskog zakonika-Code Civile:

1. Olografski testament /sačinjen je svojeručno, datiran i potpisan/;

2. Autenticni testament /sastavljen je pod nadzorom dva javna beležnika ili jednog javnog beležnika i dva svedoka. Ostavilac diktira svoj testament beležnicima a onda on ili oni, ako ih je dvoje, čitaju ostaviocu izdiktirani tekst testamenta. Zatim ostavilac potpisuje testament u prisustvu beležnika i svedoka, koji na kraju testament overavaju;

3. “Mistique” testament ostavilac ili neko drugo lice može napisati ili otkucati, a ostavilac ga potpisuje. Isti se predaje javnom beležniku i pečatira, u prisustvu dva svedoka;

4. Medjunarodni testament je usaglašen sa odredbama Vašingtonske konvencije iz 1973 godine. Ostavilac sačinjava medjunarodni testament, predaje ga javnom beležniku u prisustvu dva svedoka, koji mu izdaje potvdu o čuvanju testamenta.

 Ostavilac moze u svakom trenutku opozvati svoj testament.

- Javni beležnik moze testament koji se kod njega čuva da upiše u registar (Fichier central des dispositions de dernières volontés – FCDDV). Samo se upisuju osnovni podaci o ostaviocu i beležniku ali se ne otkriva sadržaj testamenta. Svaka osoba može zatražiti i dobiti informacije iz upisnika A sadržaj testamenta se može predočiti samo naslednicima, isporukoprimcima i/ili nekim drugim osobama saglasno nalogu suda.

 

ZAKONSKO NASLEDJIVANJE/regulisano odredbama 734-757 Code Civile/

1. Ako nema Testamenta, nasledjuju:

Bračni drug i deca

Prava supružnika prema francuskom Zakonu o nasledjivanju zavise od vrste bračnog režima u kome su supružnici.

Ako je bračni režim “en indivision”, zajednička imovina stečena u braku je u suvlasništvu, pa preživeli supružnik onda zadržava svoju polovinu a ostatak predstavlja zaostavštinu ostavioca, koja se deli srodnicima u prvoj liniji srodstva.

Ako je par živeo u zajednici “communauté universelle”, i nije imao zajedničke dece, sva njihova imovina se smatra zajedničkom. U tom slucaju preživeli bracni drug postaje jedini vlasnik te imovine, te se u tom slučaju nad istom ne primenjuje zakonsko nasledjivanje, osim ako je ostavilac imao dece iz prethodnih brakova odnosno vanrabčnih veza.

Ukoliko se radi o kupovina nekretnine u Francuskoj “en tontine”. U tom slučaju se sva imovina prenosi na preživelog bračnog druga.

- Kada iza ostavioca ostaju samo deca kao naslednici, ostavina se medju njima deli na jednake delove.

- Kada ostavilac nije imao ženu ni decu, ostavina se deli izmedju njegovih roditelja, izmedju braće i sestara i njihovih potomaka.

Roditelji

- Kada iza ostavioca nema braće i sestara, kao i njihovih potomaka, njegovi roditelji dele nasledstvo po pola.

Braća i sestre

- Kada su iza ostavioca ostali njegovi braće i sestre i njihovi potomci kao i drugi srodnici, nasledstvo se deli samo izmedju braće i sestara i njihovih naslednika. Drugi potomci su isključeni.

- Kada nakon smrti ostavioca ostaju bračni drug i deca iz zajedničkog braka, bračni drug ima pravo izbora izmedju plodouživanja na celokupnoj imovini ili vlasništva nad četvrtinom imovine. Medjutim, ako iza ostavioca ostaju deca iz braka sa poslednjom suprugom kao i iz njegovih drugih brakova ili vanbračnih veza, onda njegova poslednja supruga ima pravo samo na četvrtinu imovine.

- Kada nakon smrti ostavioca ostaju bračni drug i preci, bračnom drugu pripada polovina zaostavštine, dok otac i majka ostavioca nasledjuju po četvrtinu. Ako je pak neko od roditelja ostavioca, preminuo pre njega, njegova četvrtina prirasta bračnom drugu ostavioca.

- Medjutim, kada ostavilac ima braću i sestre, pored supruge onda braća i sestre nasledjuju polovinu imovine ostavioca koju je on dobio od svojih predaka putem nasledstva ili poklonom. Ostatak nasledjuje preživeli bračni drug.

- Kada ostavilac nema ni predaka ni potomaka, zaostavštinu nasledjuje preživeli bračni drug

Pre no sto se raspodeli imovina, mora se precizno utvrditi i urediti bračna tekovina supružnika/odnosno ostavioca i njegovog bračnog druga/.

Kako nasledjuju Vanbračni Partner

/partnerstvo moze bili registrovano ili neregistrovano/

Vanbračni partner nije ukljucen u raspodelu zaostavštine zakonskim putem, medjutim moze partnera-ostavioca naslediti putem testamenta i to:

- Ako su iza ostavioca ostala zajednička deca iz vanbračne zajednice sa partnerom ili deca iz ostaviočeve prethodne bračne-vanbračne zajednice, partner moze putem ostaviočevog testamenta dobiti samo deo imovine. Ako je iza ostavioca ostalo dvoje dece, vanbračni partner moze dobiti jednu trećinu imovine, ako je iza ostavioca ostalo troje i vise dece, vanbračni partner moze dobiti najviše do četvrtine imovine ostavioca.

- Ako iza ostavioca nisu ostala deca, onda vanbračni partner moze naslediti svu imovinu samo ako nema drugih nuznih naslednika.

- Ako su iza ostavioca ostali njegovi roditelji, oni mogu zahtevati da im se vrate pokloni koje su dali svom detetu, odnosno ostaviocu i to najvise do jedne četvrtine zaostavstine ponaosob.

- Vanbračni partner ima pravo jednogodišnjeg koriščenja zajedničkog doma, u kome je živeo sa ostaviocem.

Prihvatanje nasledstva i odgovornost naslednika za dugove ostavioca

1. Izričit ili prećutan bezuslovan prihvat. Prećutnim prihvatom se smatra preduzimanje svake radnje od strane naslednika iz koje se jasno može videti njegova namera da želi da prihvati nasledstvo. Ukoliko bezususlovno privati nasledstvo, bilo ižricito ili prećutno, naslednik onda odgovara za sve dugove ostavioca i svojom imovinom. Odgovornost je isključena (potpuno ili delimično), ukoliko u trenutku bezuslovnog prihvata nasledstva nije bio svestan, da bi to moglo ugroziti njegovu licnu imovinu

2. Prihvat nasledstva do vrednosti neto imovine ostavioca, kada se uz izjavu o prihvatu, mora u roku od dva meseca priložiti popis zaostavštine, zajedno sa dugovima. Ako se ne dostavi popis imovine u navedenom roku, smatraće se da je naslednik bezuslovno prihvatio nasledstvo. Prihvatom nasledstva do visine vrednosti neto imovine ostavioca, naslednici odgovaraju za dugove ostavioca do vrednosti imovine koju su nasledili.

Odricanje od nasledstva i Ustupanje nasledstva /clan 1078-4 Code Civile/

Izmenama Code Civile iz 2007 godine, data je mogučnost budućim naslednicima da se, u formi javne isprave potpisane i overene od dva notara, odreknu nasledstva i/ili prava na pokretanje postupka zvog ometanja, a u korist drugih naslednika ili pak lica koja ne moraju biti u srodstvu sa ostaviocem.

Naslednici mogu ustupiti u celini ili delimično nasledstvo svojim potomcima u skladu sa principom “donation-partage trans-générationnelle”.

Krajnji rok za prihvatanje ili odricanje od nasledstva je 10 godina. Ako se u tom period naslednik ne izjasni, smatraće se da se odrekao nasledja. Ali ako je naslednik pozvan da se izjasni da li se prihvata ili odriče nasledstva, onda mu se ostavlja rok od 2 meseca da to učini. Ukoliko se nakon isteka 2 meseca ne izjasni, smatraće se da je bezuslovno prihvatio nasledstvo.

U Srbiji postoje dva osnova pozivanja na nasledje, a to su zakon i testament. Ugovor nije osnov pozivanja na nasledje. Nasledjivanje po osnovu testamenta je primarno a po osnovu zakona sekundarno, tj nasledjivanje po osnovu zakona nastaje kada nema testamenta ili ako je on ništav, odnosno ako njime nije obuhvaćena celokupna zaostavština testatora. Zaostavština se može raspraviti na osnovu zakona ili na osnovu testamenta a mogu se istovremeno primeniti oba osnova u slučaju ako je testator delimično raspolagao svojom imovinom.

Nužni deo i nužni naslednici / članovi 721-912-913-914.1 Code Civile/

Nužni naslednici su samo potomci ostavioca: deca, unuci i njihovi potomci. Nužni naslednik može biti i bračni drug samo ako ostavilac nema potomaka.

Ako je ostavilac imao jedno dete, njegov nužni deo je 50% zaostavštine. Ako je imao dva deteta, njihov nužni deo je 66,6%. Tri deteta imaju pravo na 75% zaostavštine.

Ako su ostavinski postupci pokrenuti nakon prvog jula 2002 godine, bračni drug ostavioca, sa kojim je živeo u zajednici u trenutku njegove smrti, će imati pravo na nužni deo u iznosu od 25% zaostavštine i može mu pripasti samo ako ostavilac nije imao potomke.

Ako se nužni naslednici odreknu nasledstva, odriču se i prava na nužni deo ali ako se ne odreknu od nasledstva, ne mogu se odreći prava na nužni deo, medjutim mogu se odreći prava na pokretanje postupka zbog prekomnernog testamentalnog raspolaganja.

Roditelji, dede i babe ostavioca, kao i njegovi braće i sestre nisu nužni naslednici.

Ostvarivanja prava na Nužni deo/regulisan je članovima 920-929 Code Civile/

Ako je testamentom povredjen nuzni deo zakonskih naslednika, raspolaganja se mogu smanjiti. Nužni naslednici mogu podneti tužbu zbog povrede nužnog dela u roku od pet godina od pokretanja ostavinskog postupka, odnosno u roku od dve godine od saznanja da im je povredjen nužni deo.

Nužni naslednici se mogu i unapred, pred notarima odreći prava na podnosenje tužbe zbog povrede nužnog dela. Javnu ispravu o odricanju moraju sačiniti dva notara i u njoj navode koje su pravne posledice takvog odricanja.

Ko vodi “Ostavinske postupke “ u Francuskoj

Za rešavanje pitanja nasledstva u Francuskoj, nadležni su javni beležnici i regionalni (okružni) sudovi

Javni beležnici obavljaju sledeće poslove:

Obavezno su uključeni kada se zaostavština ostavioca sastoji od nepokretnosti. Ako nema nepokretnosti, ne moraju biti uključeni u postupak raspodele zaostavštine;

- Vrše popis nepokretne i pokretne imovine ostavioca/pokretne i nepokretne/, uključujuci i bankovne račune, polise osiguranja, akcije, itd;

- Utvrdjuju dugove ostavioca;

- Izdaju javne isprave / acte de notoriété-o status naslednika, attestations immobilières- o popisu i načinu prenosa nepokretnosti, acte d’option successorale-o izboru opcije nasledjivanja , acte de partage notarié- o raspodeli zaostavštine/;

- Regulišu plaćanje poreza naslednika i isporukoprimaca na nasledstvo i isporuke;

- Na zahtev naslednika, pomažu u uobličavanju nasledičkih izjava.

Nadležnost sudova u Francuskoj tokom ostavinskog postupka:

- Ako ima spora izmedju naslednika i/ili isporukoprimaca, sud ih rešave;

- Primaju izjave naslednika o prihvatu nasledstva do neto vrednosti imovine i odricanju od nasledstva;

- Primaju izjave od univerzalnih isporukoprimaca o odricanju prijema univerzalne isporuke. Za pojedinačne isporuke, nije potrebno davati izjavu.

Ostavinski postupak - tok

1. Pokreće se kod javnog beležnika u mestu posledjeg prebivališta ostavioca.

2. Javni beležnik utvrdjuje da li je ostavilac imao testament ili ne i ko su naslednici.

3. Javni beležnik vrši popis pokretne i nepokretne imovine, ispituje da li je ta imovina deo bračne tekovine ili nekog posebnog vlasničkog režima. Popis imovine može sačiniti i državni pravobranilac, kao i sudski službenik

4. Javni beležnik ispituje i utvrdjuje koja su dugovanja ostala iza ostavioca i koje je poklone, kome od naslednika kada činio.

5. Nakon što konačno utvrdi aktivu i pasivu zaostavštine, pozivaju se naslednici i isporukoprimci da daju izjavu da li se prihvataju nasledstva i isporuke ili ne.

Prava naslednika

Naslednici postaju suvlasnici imovine ostavioca u trenutku njegove smrti i kao takvi, solidarno su odgovorni za odrzavanje te imovine i za obaveze koje proisticu iz te imovine. O raspolaganju imovinom, kao i o njenom otudjenju, naslednici moraju donositi jednoglasne odluke. Medjutim, jednoglasnost nije potrebna za donosenje odluka o upravljanju imovinom. Tada je dovoljna dvotrecinska vecina.

Ako naslednici ne mogu da postignu saglasnost, onda će sud odlučivati o nastalom problemu , bilo u vezi otudjenja imovine ili upravljanja imovimom ostavioca.

Raspodela imovine izmedju naslednika

Raspodelu zaostavštine /potpunu ili parcijalnu/, moze tražiti svaki naslednik u svako vreme, kao i poverioci naslednika. Ako se neki od naslednika ne složi sa predlogom za sporazumnu raspodelu zaostavštine, onda sud vrši raspodelu a u tom postupku učestvuje i javni beležnik.

Odgovornost naslednika za dugove ostavioca

Ukoliko bezususlovno prihvati nasledstvo, bilo izričito ili prećutno, naslednik onda odgovara za sve dugove ostavioca i svojom imovinom. Odgovornost je isključena (potpuno ili delimično), ukoliko u trenutku bezuslovnog prihvata nasledstva nije bio svestan, da bi to moglo ugroziti njegovu licnu imovinu

Prihvatom nasledstva do visine vrednosti neto imovine ostavioca, naslednici odgovaraju za dugove ostavioca do vrednosti imovine koju su nasledili.

Kada se naslednik odrekne nasledstva, ne odgovara za dugove ostavioca

 

Upravitelj zaostavštinom

Za razliku od anglosaksonskog sistema gde se odredjuju Upravitelji zaostavštinom, i to najčešce testamentom, u francuskom naslednom pravu nije zastupljena ni predvidjena/ali nije ni zabranjena/ uloga Upravitelja ali sud može, za celu ili deo zaostavštine imenovati Upravitelja, koji će zastupati naslednike kada je to neophodno da bi se zaštitila imovina ostavioca/ zbog inertnosti ili obstrukcija jednog ili vise naslednika/. Naslednici takodje mogu odrediti Upravitelja sporazumno.

 

Porezi na nasledje

U Francuskoj se plaća porez na nasledjenu imovinu, kao i na poklon za zivota ostavioca.

Visina poreske stope se opredeljuje zavisno od stepena srodstva sa ostaviocem.

Ako je ostavilac živeo u Francuskoj, njegovi naslednici i poklonoprimci, bez obzira gde se nalaze i bez obzira gde je imovina ostavioca, su dužni platiti porez u Francuskoj.

Supružnici i PACS partneri („pacte civil de solidarité“ - gradjanski partneri) oslobodjeni su poreza na nasledstvo. Pokloni primljeni za zivota ostavioca, oporezuju se po progresivnim stopama od 5% do 45%, a prvih 80 724 € je neoporezovano/tax free/.

Poreske stope na nasledje i poklon za decu ostavioca kreću se u rasponu od 5% do 45%, s tim da se iznos od prvih 100.000 Eura, neoporezuje. Ovo se odnosi i na pastorke koje je ostavilac potpuno usvojio. Pastorci u režimu nepotpunog usvojenja nemaju ovakve beneficije.

Ostali naslednici u direktnoj liniji (tj. Unuci) plaćaju iste stope kao i deca ostavioca, ali nisu oslobodjeni od poreza za nasledje prvih 100 000 eura, kao sto su oslobodjena deca ostavioca. Unuci dobijaju standardno ​​oslobadjanje od poreza na iznos od 1.594 eura, medjutim ako im je ostavilac poklonio stvari do vrednosti od 31.865 eura, ne plaćaju porez do tog iznosa.

Braća i sestre ostavioca su oslobodjeni plaćanja poreza na prvih 15.932 eura a nakon toga plaćaju porez u visini 35% ili 45%. Ako su stariji od 50 godina ili su invalidi, neudati/neoženjenii i dugo su živeli sa ostaviocem, mogu biti oslobodjeni poreza.

Poresko oslobadjanje za nećake i nećakinje na nasledje i poklon je u vrednosti od 7.967 eura. Za sve vrednosti preko toga plaćaju porez po stopi od 55%.

Svi ostali plaćaju porez na nasledje u iznosu od 60%, a njihovo oslobadjanje od poreza je do iznosa od 1.594 eura.

Dužnici poreza na nasledstvo i poklon postaju poreski obveznici u trenutku prihvata nasledstva odnosno poklona. Ukoliko odmah, o roku koji im odrede poreske službe ne uplate porez, moraju platiti i kamatu, koja se često menja u procentima od 5-7 %.

 

PITANJE:

Poštovani g-dine Kostiću,

Želeo bih da Vas angažujem po pitanju razrešenja problema oko prodaje nepokretnosti, koje imam sa mojom polusestrom iz Francuske. Predmetna nepokretnost delom pripada našem zajedničkom ocu i nalazi se u Francuskoj.

Notar iz Francuske je od mene tražio da potpišem Punomoćje kojim, u svojstvu davaoca Punomoćja imenujem, kao svoje punomoćnike za prodaju nepokretnosti, svog oca Marka Markovića sa prebivalištem u Parizu i/ili moju maćehu Svetlanu Marković i/ili bilo kog zaposlenog kod gospodina Clauda, notara u Parizu, da u moje ime i za moj račun, učestvuju (izvrše) prodaju nepokretnosti u Parizu, ukupne površine 3.624 m2, i to: stambene kuće koja se sastoji od - u prizemlju (terase, dnevne sobe sa kaminom, kupatila i toaleta sa kadom i tuš kabinom, kuhinje sa malom trpezarijom, velike trpezarije); - na spratu (sobe, sobe u potkrovlju, druge sobe); - vešernice i kotlarnice sa rezervoarom za gas; pomoćnih prostorija i garaže; - dvorišta.

U predloženom tekstu Punomoćja se navodi da predmetna nepokretnost predstavlja “poklon među živima, kao buduće nasledstvo u vidu apsolutnog prava svojine gospodina i gospođe Marković, odnosno, mog oca i maćehe, u korist moje polusestre Gabriele Marković, navedene kao prodavca nepokretnosti, koja je sve prihvatila na osnovu akta potpisanog kod notara u Parizu, te se dalje navodi u tekstu Punomoćja, da JA“u svojstvu pretpostavljenog nužnog naslednika, svog oca, Marka Markovića, primam k znanju navedeni akt i dajem bezuslovni pristanak planiranoj prodaji u skladu sa clanom 924-4, stav 2 Građanskog zakonika (Code Civil), kako bi se ONEMOGUĆILO sprovođenje jednake raspodele nasledstva ili zahteva predviđenog prvim stavom ovog člana protiv kupca, trećih vlasnika prodatih nepokretnosti i kako bi oni stekli nepovredivo vlasništvo nad tim nepokretnostima, sve to pod izričitim uslovom da su se nasledstva odrekli svi nužni naslednici”.

 

S’ poštovanjem,

Stevan Marković

 

ODGOVOR:

Poštovani g-dine Markoviću,

Punomoćje koje Vam je dostavljeno na potpisivanje je neprecizno i ne sadrži materjalnopravne ni formalnopravne elemente da bi bilo validno.

Kao prvo, ono ne sadrži označenje Punomoćnika, tj lica na koje se prenosi ovlašćenje (ime, prezime, lični podaci, tačna adresa).

Kao drugo, ovim punomoćjem, postoji više lica koja su označena u svojstvu Punomoćnika, što je apsolutno pravno nemoguće (nezakonito) rešenje, jer bi se onda postavilo pitanje ko je zapravo stvarni Punomoćnik za prodaju navedene nepokretnosti, odnosno koje lice je ovlašćeno da potpise Ugovor i/ili predugovor o prodaji, kao i koje lice je ovlašćeno da na osnovu Ugovora o prodaji primi isplatu kupoprodajne cene.

Kao treće, apsolutno je pravno nemoguće (nezakonito) rešenje označiti u tekstu punomoćja, da se u svojstvu Punomoćnika može pojaviti “bilo koje zaposleno lice” kod gospodina Clauda, notara u Parizu.

Punomoćje mora da sadrži precizno određenje lica (Punomoćnika) na koje se prenose određena ovlašćenja.

Takođe, forma Punomoćja je neugledna (ne zna se da li je na memorandumu Notara ili je pak slobodna forma, koju tek naknadno treba urediti). Forma Punomoćja, čija je sadržina prenos svih aposlutnih ovlašćenja davaoca punomoćja (kao sto je naznačeno “u ime i za račun” davaoca punomoćja) je uvek (bez izuzetka) u pismenoj formi, a s obzirom na njegov međunarodni elemenat (sastavljen na jeziku koji nije maternji jezik davaoca punomoćja i s obzirom da se dejstvo punomoćja ostvaruje van matične drzave) zahteva se, pored pismene forme, i overa istog.

Isto tako, predmetnim Punomoćjem ne može se zahtevati da Vi potpišete takvo Punomoćje direktno na francuskom jeziku, jer Vi ne poznajete taj jezik, a postupak potpisivanja Punomoćja za određene pravne radnje u inostranstvu, kao i overe istih je regulisan Međunarodnim konvencijama i bilateralnim sporazumima.

Da bi jedna javna isprava i/ili privatna isprava (kao sto je Punomoćje) mogla biti punovažno upotrebljena izvan države u kojoj je izdata (dakle, da bi takva isprava mogla da proizvede dejstvo u Francuskoj, s obzirom da je izdaje/potpisuje srpski državljanin) ona mora da prođe određenu proceduru legalizacije kojom se potvrđuje verodostojnost potpisa potpisnika isprave i autentičnost pečata stavljenog na ispravu.

U postupku legalizacije, tzv. unutrašnju legalizaciju vrše organi države u kojoj je isprava izdata (ranije u Srbiji je to bio sud, a od 1. spetembra 2014 godine, javni beleznik/notar), a tzv. međunarodnu legalizaciju vrše organi države u kojoj isprava treba da bude sačinjena.

Republika Srbija ima zaključen bilateralni sporazum sa Francuskom (Konvencija o izdavanju isprava o ličnom stanju i o oslobođenju od legalizacije od 29.10.1969 godine) kojim je predviđen minimum potrebe legalizacije javnih i/ili privatnih isprava. Naime, prema članu 5. Konvencije dovoljno je da je domaća javna isprava snabdevena službenim pečatom organa i potpisom ovlašćenog lica. Isto važi za prevod isprave koji je dovoljno da overi ovlašćeni sudski tumač. Nikakva druga nadovera ili stavljanje "apostila" nisu potrebni. Međutim, u praksi se dešava da i kod pune i delimične legalizacije, stranka mora dva puta da dolazi u sud - prvi put da overi domaću ispravu, a drugi put da overi prevod te isprave zajedno sa prvobitno stavljenom klauzulom overe.

Nadalje, na osnovu izvršenog uvida u sadržinu predmetnog Punomoćja, Vi ovim Punomoćjem navodno ovlašćujete svog oca i/ili maćehu i/ili bilo kog zaposlenog kod gospodina Clauda, notara iz Pariza da izvrše prodaju, a da oni nisu vlasnici nepokretnosti, niti ste Vi vlasnik iste, te bi zapravo ovo Punomoćje, u svojstvu davaoca punomoćja trebalo da potpiše gospođa Gabriela Marković, Vaša polusestra, kao vlasnik nepokretnosti.

Na strani 2, pasus 4 predmetnog Punomoćja traži se od Vas da se odreknete podnošenja zahteva u vezi nužnog dela, prema budućim kupcima nepokretnosti a da pri tom nije dato razumno tumačenje kakvu zaštitu uživate za slučaj povrede nužnog dela.

Naime, ne može se niti jednim aktom unapred tražiti od zakonskog naslednika (koji uživa pravo na isticanje zahteva na nužni deo) odricanje od isticanja ovog zahteva, jer bi ono bilo ništavo.

Nužni naslednik može se odreći prava na nužni deo tek nakon smrti ostavioca i tek u slučaju da je pozvan na nasleđe, odnosno da je pokrenut ostavinski postupak. Naravno, član 924-4, stav 2 Građanskog zakonika (Code Civil): “Lorsque, au jour de la donation ou postérieurement, le donateur et tous les héritiers réservataires présomptifs ont consenti à l'aliénation du bien donné, aucun héritier réservataire, même né après que le consentement de tous les héritiers intéressés a été recueilli, ne peut exercer l'action contre les tiers détenteurs. S'agissant des biens légués, cette action ne peut plus être exercée lorsque les héritiers réservataires ont consenti à l'aliénation”, na koji se poziva gospodin Claude, notar iz Pariza, se odnosi na zaštitu prava trećih lica (kupaca nepokretnosti) ali se postavlja pitanje ako Vi date takvu saglasnost, kako će te zaštititi svoje pravo na nužni deo? Ukoliko bi se nakon otvaranja nasledstva, ustanovilo da iza ostavioca, Vašeg oca, ne postoji nikakva zaostavština iz koje bi se namirili nužni naslednici, to onda dalje upućuje na vođenje sudskog spora u Francuskoj a s obzirom da Vi živite u Srbiji, vođenje takvog sudskog spora bi iziskivalo velike materijalne troškove i dosta vremena.

Takođe se predmetnim Punomoćjem traži da date saglasnost za prodaju nepokretnosti za koju ne znate da li uopšte postoji, niti Vam je pak prezentiran validan dokaz o tome ko je vlasnik te nepokretnosti, što u ovom slučaju podrazumeva stavljanje na uvid Predugovora o prodaji predmetne nepokretnosti, potom Ugovora o prodaji nepokretnosti i Izvod iz zemljišne knjige u koju je upisana predmetna nepokretnost. Isto tako, potrebno je prezentovati pravni osnov (Ugovor o poklonu) vlasništva nad nepokretninom gospođe Gabriele Marković, Vaše polusestre.

S obzirom da je Vaša polusestra u komunikaciji sa Vama isticala da bi zelela da Vam isplati ¼ kupoprodajne cene od prodate nepokretnosti, a nakon izvršene prodaje, važno je rastumačiti na koji način i po kom osnovu bi to učinila, kao i u kom tačnom iznosu? Da li bi se to tretiralo kao njen poklon učinjen Vama, svom polubratu ili bi pak to bio poklon Vašeg oca učinjen Vama?

Saglasno pozitivnim propisima Francuske a i drugih razvijenih zemalja sveta, ne može se unapred – pre smrti ostavioca raspodeljivati nužni deo, međutim Ugovorom o poklonu ili pak Ugovorom o raspodeli imovine za života ostavioca, moglo bi se to pitanje rešiti na zadovoljavajući način i za Vas i za Vašu polusestru a kako to preciznije određuje Odeljak VII, od člana 1075 do člana 1080 Građanskog zakonika (Code Civil).

 

U Beogradu,

Dana 26.08.2014 godine

Advokat Zoran M. Kostić

U prilogu Vam dostavljam Podnesak koji upućujemo Notaru u Parizu u vezi razrešenja nesporazuma po pitanju Punomoćja koje Vam je poslato. Nacrt Podneska upućen je na francuskom jeziku, prevedenom od strane ovlašćenog sudskog tumača za francuski jezik.

Bureau d’avocat

Zoran M. Kostić Cachet: Avocat Zoran M. KOSTIĆ

Kondina 24/9, 11000 Belgrade Belgrade, Kondina 24/9

Tel. +381- 11 -322 -44 -56

Mob. +381- 64 -216 -87 -89

E-mail. kostic_zoran@hotmail.com

Cachet: Avocat Zoran M. 

Belgrade, Kondina

Me Jean – Philippe Claude

Notaire Associé

St. Germain, Paris

France

Ref. Markovic

SUJET: Vente de bien immobilier acquis par Contrat de donation

Cher M. Claude,

Nous vous adressons cette lettre au nom de notre client, M. Steve MARKOVIC, né le 02.04.1968 à Belgrade, République de Serbie, adresse de domicile: xx, rue Makedonska, commune Stari Grad, Belgrade, qui nous a engagé au sujet de procédure juridique de vente envisagée du bien immobilier - immeuble situé dans la commune de Paris, France, d’une superficie totale de 3.624 m2, dont le propriétaire est sa demi-soeur, Mme Gabriele MARKOVIC de France, domiciliée à l’adresse: xxxx rue St. Antoine , Paris.

Conformément aux informations dont nous disposons, on a demandé le 05.06.2014 à notre client, M. Steve MARKOVIC, de signer une Procuration par laquelle il constitue, en sa qualité de mandant, pour ses mandataires chargés de la vente de l’immeuble, Monsieur Marko MARKOVIC, demeurant à Paris, et/ou Madame Svetlana Kitic (MARKOVIC), demeurant à Paris, et/ou un des employés de votre bureau, pour intervenir, au nom et pour le compte de notre client, M. MARKOVIC, à un acte de vente du bien immobilier - immeuble situé dans la commune de Paris, d’une superficie totale de 3.624 m2, comprenant: une maison d’habitation comprenant - au rez-de-chaussée: véranda, séjour avec cheminée, salle de bain et toilette avec baignoire et douche, cuisine avec coin repas, salle à manger spacieuse); - à l’étage: chambres, chambres palières, autres chambres); - buanderie et chaufferie avec citerne à gaz; dépendances et garage; - cour.

Dans le texte proposé de la procuration, on expose que la vente du bien immobilier en question représente “une donation entre vifs en avancement d’hoirie de la propriété absolue, par Monsieur Marko et Madame Svetlana MARKOVIC, , au profit de Madame Gabriele MARKOVIC, sa demi-sœur (de Steve MARKOVIC), vendeur susnommée du bien immobilier, qui a tout accepté aux termes d’un acte reçu par Me MAROCCO, notaire à Paris” ; on expose par la suite dans le texte de la procuration que Monsieur Steve MARKOVIC, “en sa qualité d’héritier réservataire présomptif de Monsieur Marko MARKOVIC, son père, prend connaissance dudit acte et donne son consentement pur et simple à la vente projetée, dans les termes de l’article 924-4, alinéa 2, du Code Civil, afin que l’ACTION EN REDUCTION ou revendication instituée par le premier alinéa du même article ne puisse être exercée contre l’acquéreur et les tiers détenteurs des biens immobiliers vendus, et que ceux-ci obtiennent la propriété incommutable desdits biens, ceci à condition expresse que l’ensemble des héritiers réservataires y aient renoncés".

En effet, le texte de la Procuration produite à notre client, Monsieur Steve MARKOVIC, pour être signée, est imprécis et ne comprend pas les éléments matériaux, formels et juridiques qui font une procuration valide. Premièrement, il manque l’identification complète du mandataire, c’est-à-dire de la personne qui reçoit le mandat (nom, prénom, renseignements personnels, adresse de domicile). Deuxièmement, la procuration produite désigne plusieurs personnes en leur qualité de Mandataire, ce qui est absolument impossible (voir illégal) du point de vue juridique, car on arrive ainsi dans une situation à se demander qui est effectivement Vendeur dudit bien immobilier, autrement dit quel personne est effectivement autorisée à signer le Contrat et/ou le Contrat préliminaire de vente, et aussi quel personne est autorisée aux termes du Contrat de vente de recevoir le montant de vente contracté. Et troisièmement, il est également absolument impossible (illégal) du point de vue juridique de citer dans le texte qu’en qualité de Mandataire peut être désignée "toute personne employée dans le bureau de notaire" de Monsieur CLAUDE. La procuration doit constituer précisément la personne qui reçoit le mandat et des autorisations correspondantes.

De même, la forme de la procuration est inadéquate (on ne peut distinguer si elle est rédigée sur un mémorandum du notaire ou s’il s’agit d’une forme libre qui sera arrangée ultérieurement). La forme d’une procuration, dont le contenu représente le transfert des autorisations absolues du mandant (en accord avec la désignation "au nom et pour le compte" du mandant) est toujours (et sans exception) en forme écrite, et vu l’élément international (rédigée en langue qui n’est pas la langue maternelle du mandant et étant donné que l’effet de la procuration sera réalisé à l’étranger, et non dans le pays d’origine du mandant) elle doit comporter un cachet de vérification correspondant.

Egalement, on ne peut pas demander à Monsieur Steve MARKOVIC de signer directement un texte de procuration pareil rédigé en français car il ne parle pas la langue, et la procédure de signature de la Procuration pour des actes juridiques spécifiques à l’étranger, ainsi que la vérification de ces procurations, est réglée par les Conventions Internationales et des accords bilatéraux. Pour qu’un document publique et/ou personnel (comme une procuration) puisse être validement utilisé hors l’état d’issue (autrement dit, pour qu’un document pareil puisse produire effet en France, étant donné qu’il est issu - signé par une personne de nationalité serbe), il doit passer une procédure de légalisation correspondante qui atteste l’authenticité de la signature du signataire du document et du sceau apposé. La procédure de légalisation, appelée légalisation interne, est effectuée par les autorités de l’état qui délivre le document (en Serbie ce sont les tribunaux, ou les notaires publiques à partir du 1 septembre de cette année-2014), alors que la légalisation internationale est effectuée par les autorités de l’état dans laquelle le document est rédigé. La République de Serbie et la France ont conclu une convention bilatérale (Convention sur l’issue des documents d’état civil et d’exemption de légalisation du 29 octobre 1969) prévoyant un minimum de légalisation des documents publiques et/ou personnels. En effet, l’article 5 de la Convention précise qu’il suffit que le document publique national soit muni du sceau officiel de l’autorité compétente et de la signature de l’officier compétent. Il en est de même pour les traductions des documents, qui doivent être vérifiées par le sceau d’un traducteur officiel. Aucune vérification complémentaire ou apposition d’une apostille ne sont requis. Il arrive toutefois que la partie intéressé soit obligée de passer à deux reprises dans le tribunal - une première fois pour légaliser le document national, et une seconde fois pour légaliser la traduction de ce document ensemble avec le premier sceau de légalisation.

Ensuite, selon le texte de ladite Procuration, Monsieur Steve MARKOVIC donnerait pouvoir à son père, Monsieur Marko MARKOVIC, et/ou à sa belle-mère, Svetlana (Kitic) MARKOVIC, ou tout employé chez Monsieur Claude, de procéder à la vente d’un bien immobilier dont ils ne sont pas propriétaires, ni eux ni Monsieur Steve MARKOVIC, donc cette Procuration devrait être signée, en sa qualité de mandant, par Madame Gabriele MARKOVIC, qui est propriétaire de l’immeuble.

A la page 2, alinéa 4 de ladite Procuration, on demande à Monsieur Steve MARKOVIC de renoncer à agir en revendication concernant la réserve héréditaire à l’encontre des acquéreurs futurs du bien immobilier, mais sans pour autant donner une explication raisonnable de la protection dont bénéficierait Monsieur Steve MARKOVIC. En effet, il n’y a aucun acte qui prévoit de demander à un héritier légitime (qui bénéficie du droit de revendiquer la réserve héréditaire) de renoncer à agir en revendication, et cette action ne serait pas valide. Un héritier réservataire peut renier son droit à la partie réservée seulement après la mort du donateur et seulement s’il est convoqué à la succession, c’est-à-dire au moment de l’ouverture de la succession. Evidemment, l’article 924-4, alinéa 2 du Code Civil: “Lorsque, au jour de la donation ou postérieurement, le donateur et tous les héritiers réservataires présomptifs ont consenti à l'aliénation du bien donné, aucun héritier réservataire, même né après que le consentement de tous les héritiers intéressés a été recueilli, ne peut exercer l'action contre les tiers détenteurs. S'agissant des biens légués, cette action ne peut plus être exercée lorsque les héritiers réservataires ont consenti à l'aliénation”, auquel vous vous référez, se rapporte à la protection des droits des tiers (acquéreurs du bien immobilier), mais la question qui se pose est, si Monsieur Steve MARKOVIC donne un consentement pareil, comment va-t-il protéger son droit à la réserve héréditaire? Si une fois la procédure de succession entamée, on constatait qu’il n’y a aucune succession derrière le donateur, Monsieur Marko MARKOVIC, pour acquitter les héritiers réservataires présomptifs, ceci mènerait à un litige devant les Tribunaux en France qui, vu que Monsieur Steve MARKOVIC a domicile en Serbie, entraînerait des frais matériaux et une dépense de temps considérables pour mon client.

De même, dans ladite Procuration on demande à Monsieur Steve MARKOVIC de donner son consentement à la vente d’un bien immobilier dont il ignore l’existence avec certitude, et sans lui avoir présenté de preuve valide concernant le propriétaire effectif dudit bien immobilier. Donc, la procédure logique dans le cas où vous demandez à une personne (Monsieur Steve MARKOVIC, dans ce cas particulier) de donner son consentement à procéder en son nom et pour son compte à certains actes juridiques, est de lui présenter toutes les informations concernant ledit consentement, ce qui dans ce cas particulier sous-entend de présenter le Contrat préliminaire de vente dudit bien immobilier, ensuite du Contrat de vente du bien immobilier et de l’Extrait du Cadastre d’enregistrement dudit bien immobilier. Il est également nécessaire de présenter le fondement juridique autorisant Madame Gabriele MARKOVIC à procéder à la vente dudit bien immobilier, c’est-à-dire le Contrat de donation dans ce cas particulier. Ce n’est qu’après avoir examiné la documentation citée qu’on peut s’attendre à obtenir le consentement sollicité (à condition que ladite documentation soit valide du point de vue juridique et que le texte de la Procuration soit modifié).

Il est également très important de noter que notre client, Monsieur Steve MARKOVIC, ne désire pas empêcher la vente dudit bien immobilier, ni troubler les relations familiales. Au contraire, l’intention de Monsieur Steve MARKOVIC est d’aboutir à la vente dudit bien immobilier, mais dans une procédure ouverte et juridiquement régulière.

C’est dans cet esprit que nous vous adressons cette lettre pour demander à Vous et à Madame Gabriele MARKOVIC de nous fournir plus de détails concernant tous les faits en rapport avec le Contrat de vente du bien immobilier et le Contrat de donation (et de nous remettre les copies de ces contrats, si possible), et aussi de nous faire connaître les détails concernant les autres biens immobiliers faisant le patrimoine de ‘de cuius’ (ou du futur donateur éventuel, Monsieur Marko MARKOVIC), ainsi que des options qui sont à la disposition de Monsieur Steve MARKOVIC pour obtenir une indemnité dans le cas où son droit à la réserve héréditaire serait violé.

Vu que Madame Gabriele MARKOVIC a souligné, dans sa communication avec son demi-frère, Monsieur Steve MARKOVIC, qu’elle désire lui payer ¼ du prix de vente du bien immobilier, une fois la vente réalisée, je Vous prie de bien vouloir nous expliquer de quel manière et sur base de quoi cela serait fait, et dans quel montant précis? Est-ce que cela serait traité comme donation de Madame Gabriele MARKOVIĆ à son demi-frère, Monsieur Steve MARKOVIĆ, ou comme donation du père, Monsieur Marko MARKOVIĆ, à son fils, Monsieur Steve MARKOVIĆ?

Conformément au droit positif en France et dans d’autres pays développés du monde, on ne peut pas diviser la réserve héréditaire à l’avance, c’est-à-dire avant la mort du donateur. Toutefois, par Contrat de donation ou Contrat de donation entre vifs en avancement d’hoirie, c’est une question qui pourrait être résolue d’une manière satisfaisante pour les deux parties, Madame Gabriele MARKOVIC et Monsieur Steve MARKOVIC, conformément aux dispositions du Chapitre VII, articles 1075 à 1080 du Code Civil.

Dans l’intention d’aboutir à une solution raisonnable et légale de cette question contestable, nous vous adressons cette lettre et attendons vos propositions, commentaires, remarques et suggestions, que vous pouvez nous envoyer par poste (à l’adresse de notre bureau et/ou notre client) et/ou par courriel à l’adresse de notre bureau (kostic_zoran@hotmail.com) et/ou à l’adresse e-mail de notre client.

Veuillez noter que cet avis vous est remis dans sa version originale en serbe et suivi d’une traduction en français effectuée par un traducteur officiel. Nous vous informons aussi que nous avons envoyé un avis semblable à Madame Gabriele MARKOVIC, dans le but de soutenir d’une manière constructive la réalisation de la vente dudit bien immobilier et dans l’esprit des principes juridiques du Code Civil.

Veuillez recevoir, Monsieur, l’assurance de nos sentiments respectueux.

A Belgrade,

le 21.08.2014 godine

(cachet et signature de sa propre main)

Me Zoran M. Kostić

 No. du registre des traductions:               178 / 14                . Nombre de pages:           4                     

Le soussigné traducteur officiel confirme de sa signature et de son sceau que la présente traduction correspond en tout au document original rédigé en langue serbe, dont la copie est jointe en annexe.