VRSTA VIZA ZA KANADU

 

Postoji nekoliko različitih vrsta viza. Osnovna podela je na Povremene (Privremene) i Stalne (Useljeničke).

 

Povremene (Privremene) vize su:

1. Posetilačke (Turističke)

2. Radne

3. Studentske

4. Poslovne

5. Živeti i raditi u programu za pružanje pomoći

 

Stalne (Useljeničke) vize su:

1. Za nezavisne kandidate po osnovu stručnosti

2. Za nezavisne kandidate po osnovu biznisa:

- Samostalno zaposlena lica

- Preduzetnici

- Investitori

 

Specijalni programi za izbegla i proterana lica su:

1. Sponzorstvo Vlade

2. Sponzorstvo grupe lica

3. Sponzorstvo rodjaka

 

Provincijski programi su:

1. Za stručna lica

2. Za biznismene

3. Za radnike

 

Svaka od ovih viza ima svoje uslove i kriterijume, koji su postavljeni kanadskim imigracionim zakonom i regulativama. Kandidat mora ispuniti sve tražene uslove da bi se kvalifikovao.

Postupak za useljeničku i radnu vizu u redovnim i posebnim programima prolazi kroz 4 faze. Od toga, 2 faze su stručne i kod njih se vrši usaglašavanje sa zakonskim kvalifikatornim uslovima. Druge dve faze su formalne (medicinski pregled i sigurnosna provera).

Svaka od ovih faza može biti eliminaciona. Postupak može trajati od nekoliko meseci pa i preko godinu dana i zavisi od toga gde se vodi, kako se vodi i za koju vrstu vize.

Postupak za posetilačku vizu je relativno kratak. Ukoliko su prikupljena sva dokumenta, od podnošenja zahteva do izdavanja vize će proći od 15 do 30 dana. Kod produženja vize, situacija je nešto drugačija, jer se postupak vodi u Kanadi.

 

POSETILAČKA VIZA

 

Posetilac je lice koje želi da udje u Kanadu i boravi odredjeno vreme bez namere da postane stanovnik Kanade. Posetiocima se smatraju: rodjaci, prijatelji, turisti, poslovni ljudi, studenti, umetnici, članovi posade prevoznog sredstva. Da bi ušli u Kanadu, posetioci iz velikog broja zemalja moraju da poseduju vizu.

Posetilačku vizu izdaje Imigraciono odeljenje kanadske ambasade, odnosno konzulata zemlje u kojoj lice ima prebivalište ili legalno boravište ili nadležno regionalno odeljenje ambasade (konzulata). Posetilačke vize mogu biti izdate za jedan ulazak ili za više ulazaka (multiple). Pre izvesnog vremena je uvedena i Posetilačka Super viza za roditelje, sa mogućnošću više ulazaka i izlazaka iz Kanade u periodu od 10 godina i sa mogućnošću neprekidnog boravka u Kanadi do dve godine.

Vreme važenja vize je odredjeno na samoj vizi a dužina boravka se odredjuje kod ulaska u Kanadu, kada carinski ili imigracioni službenik precizira datum napuštanja Kanade (obično je to jedan pečat sa datumom). Ukoliko nije odredjen datum kada se mora napustiti Kanada, to će biti saglasno zakonu, odnosno nakon isteka šest meseci od ulaska u Kanadu. Odobrenje za produženje vize može se tražiti u Kanadi od imigracionih vlasti (Canadian Immigration Centre) najmanje 30 dana pre datuma kada treba napustiti Kanadu.

Ukoliko posetilac sa urednom vizom po dolasku u Kanadu bude zadržan, odnosno onemogući mu se ulaz, isti ima pravo žalbe. Lice koje nema urednu posetilačku vizu a stupi na tlo Kanade i ne dozvoli mu se ulazak, nema pravo žalbe.

 

Turisti:

Turisti su lica koja idu u posetu Kanadi i ukoliko nisu na listi zemalja izuzetih od viza, mora da poseduju urednu vizu za ulazak.

Turisti mogu biti:

1. U okviru turističkih aranžmana

2. U okviru privatnih poseta rodjacima, prijateljima, poznanicima.

 

Turistički aranžman:

Turističke agencije sa odgovarajućim kredibilitetom mogu organizovati turističke posete Kanadi. Zainteresovani putnici, sa administrativnom pomoći turističkih agencija i uz neposredan lični kontakt sa kanadskom ambasadom (konzulatom) i uz ispunjenje svih predvidjenih uslova, mogu dobiti turističku vizu. Vreme trajanja vize ograničeno je turističkim aranžmanom, što znači da lice odlazi i vraća se sa grupom. Ostanak duži od vremena trajanja aranžmana je zabranjen (ukoliko prethodno nije dobijena saglasnost kod izdavanja vize).

 

Privatna poseta rođacima, prijateljima i poznanicima:

Osoba koja želi da poseti nekog u Kanadi mora (ukoliko dolazi iz zemlje za koju je potrebna posetilačka viza za Kanadu) podneti zahtev kanadskoj ambasadi, odnosno konzulatu za izdavanje vize, kako bi se ispitala opravdanost istog.

 

Taj zahtev treba da sadrži sledeće priloge:

1. Set aplikacija kompletno popunjenih, posebno za svako lice starije od 18 godina. Suprug/a i deca mladja od 18 godina mogu biti na istom formularu ako putuju svi zajedno u Kanadu. 

2. Važeći pasoš (važenje pasoša mora biti bar mesec dana duži od predvidjenog povratka iz Kanade).

3. Po dve skorije fotografije za svaku osobu koja namerava da poseti Kanadu.

4. Pisma poslodavaca, odnosno preduzeća, za sve zaposlene u porodici koji nameravaju da putuju za Kanadu sa tačnim nazivom posla koji obavljaju, datumom zaposlenja, platom, dužinom godišnjeg odmora, odnosno plaćenog ili neplaćenog odsustva, kao i predvidjenim datumom povratka na posao po isteku odmora ili odsustva. Za penzionere poslednji penzioni ček.

5. Za tražioce viza, privatnike, potrebna je izjava o plaćenom porezu i dokaz o registraciji privatne delatnosti. Za studente, potrebna je kopija indeksa, ili potvrda od fakulteta.

6. Pozivna pisma od prijatelja, rodjaka, poslovnih partnera iz Kanade koji se nameravaju posetiti.

7. Lica mladja od 18 godina koja ne putuju sa roditeljima ili sa zakonskim starateljima, treba da podnesu izjavu roditelja ili staratelja, overenu kod javnog beležnika da su saglasni sa njihovim putovanjem u Kanadu.

8. Dokaz o rezervaciji povratne karte.

9. Potvrdu o statusu lica koje živi u Kanadi a koje je uputilo poziv za posetu (kopija useljeničke vize ili kopija kanadskog pasoša).

10. Pismo od poslodavca osobe u Kanadi koje je uputilo poziv sa navedenom visinom plate i vrstom posla koji obavlja i T-4 slip (takseni izveštaj - opciono)

11. Dokaz o plaćenom zdravstvenom osiguranju za period trajanja posete kod posetilačkih Super visa 

 

Kod tačke 9. i 10. predvidjena dokumentacija trebala bi biti propraćena izjavom pozivaoca (Statutary declaration form) overenom od javnog beležnika ili advokata u Kanadi (nije obavezno).

Nakon predaje kompletne dokumentacije sa zahtevom, osoba koja traži posetilačku vizu može imati razgovor (Interview) sa imigracionim službenikom ambasade. Cilj razgovora je da se utvrdi postojanost i ozbiljnost zahteva kandidata kao i namera da se boravi odredjeno vreme u Kanadi bez zloupotrebe statusa posetioca. Imigracioni službenik će na razgovoru utvrditi da li je posetilac "bona fide" (dobronameran) posetilac ili pak lice koje namerava da prekrši uslove izdavanja vize.

Posetiocima u Kanadi nije dozvoljeno da se zaposle ili studiraju bez prethodnog odobrenja kanadskog službenika za useljenje. Ukoliko se zaposle ili studiraju bez navedenog odobrenja, smatra se da su prekršili zakonske odredbe i mogu biti proterani ili deportovani iz Kanade a ujedno i krivično odgovarati. Posetioci moraju da napuste Kanadu na dan ili pre datuma isteka vize. Oni koji žele da produže svoj boravak, treba da zatraže produženje najmanje na 30 dana pre nego što im istekne viza. Ako to ne urade mogu biti proterani ili deportovani iz Kanade a ujedno i krivično odgovorni.

 

Poslovni ljudi:

Poslovni ljudi koji žele da posete Kanadu radi obavljanja odredjenih poslovnih aktivnosti (pregovori, sklapanje ugovora, poseta sajmovima, itd) bez aktivnog angažovanja u obavljanju poslova u Kanadi za koje je potrebna radna dozvola, treba neposredno pre ulaska u Kanadu da obezbede vizu.

Stranim poslovnim ljudima uobičajeno se dozvoljava boravak koji ne prelazi 90 dana sa zabranom direktne javne prodaje. Poslovni ljudi su dužni da se pridržavaju svih uslova propisanih zakonom, jednako kao i ostali posetioci.

Pored uslova i dokumentacije već navedene za posetilačku vizu, poslovni ljudi, kod podnošenja zahteva za izdavanje poslovne posetilačke vize, treba da prilože i sledeće:

1. Dokaz o postojanju firme u zemlji odakle dolaze, odnosno u nekoj drugoj zemlji (izvod APR-a, iz registra Privrednog suda, odnosno odgovarajućih ministarstva).

2. Pismo od poslodavca - odluke odgovarajućih službi o upućivanju odredjenog lica na službeni put u Kanadu.

3. Plan puta (Itenerary).

4. Svrha putovanja i vreme trajanja posete.

5. Naziv firme koja će se posetiti i njen poziv.

 

Ukoliko osoba sa poslovnom posetilačkom vizom ostane duže u Kanadi od predvidjenog, odnosno dozvoljenog vremena a blagovremeno ne produži vizu, kao i ako se bez prethodnog odobrenja upusti u neodgovarajuće poslovne aktivnosti, može biti proterana, odnosno deportovana i krivično odgovorna.

 

Studenti:

Pravilo je da svi studenti koji žele da steknu akademski, profesionalni, odnosno stručni nivo obrazovanja u Kanadi, pre dolaska obezbedjuju studentsku vizu. Studentska viza se dobija van Kanade, u kanadskim ambasadama, odnosno konzulatima.

Studentska viza nije potrebna:

1. Za lica koja žele da steknu akademsko obrazovanje na univerzitetu ili koledžu u Kanadi, a članovi su porodice diplomata, konzularnih službenika akreditovanih u Kanadi ili nevladinih organizacija čiji je član Kanada.

2. Za lica koja planiraju da pohadjaju kurseve engleskog i/ili francuskog jezika čije je trajanje kraće od šest meseci.

Univerziteti, koledži, škole, gde student želi da se upiše treba da budu priznati od vlade Kanade. Provera priznatosti, odnosno nepriznatosti odgovarajuće škole može se izvršiti kod:

Employment and Immigration Comission

Immigration Division

Ottawa, Ontario

K1A 0J9

 

Svake godine Kanada primi više hiljada stranih studenata.

 

Pitanja i odgovori:

 

Pitanje 1:

Da li je potrebna studentska viza za pohadjanje kurseva jezika (engleskog i/ili francuskog) u Kanadi?

 

Odgovor:
Ukoliko kurs jezika traje kraće od šest meseci nije potrebno imati studentsku vizu. Medjutim, ako je planom i programom nastave odgovarajuće školske ustanove u Kanadi predvidjeno školovanje duže od šest meseci, mora se tražiti studentska viza (Study Permit).

Studentska viza nije potrebna samo u sledećim slučajevima:

- za program nastave koji traje kraće od šest meseci

- za maloletnu decu čiji roditelji imaju legalan status u Kanadi (lica sa posetilačkom vizom se izuzimaju)

- za članove porodica diplomatskih predstavnika u Kanadi

Studentsku vizu izdaje Ministarstvo za imigraciju, državljanstvo i multukulturalizam preko svojih nadležnih odeljenja i poslanstava i ona važi do odredjenog vremena i samo za studije u odredjenoj školskoj ustanovi koja je odobrila upis kandidatu i izdala potvrdu o istom, odnosno “letter of acceptance”.

U prijavi za studentsku vizu, pored niza ličnih dokumenata, treba priložiti i potvrdu o prihvatu, izdatu od odnosne školske ustanove, dokaz o uplati školarine i dokaz o posedovanju odgovarajuće sume novca sa kojim će se izdržavati u Kanadi.

 

Pitanje 2:

Da li lice sa studentskom vizom može da radi u Kanadi?

 

Odgovor:

Da. Strani studenti imaju pravo da rade u Kanadi sa i bez radne dozvole. Ukoliko je njihov rad u okviru programa studiranja i može statutom škole da se podvede pod “On campus” te ukoliko je to Co-op program ili Intership program, onda imaju pravo da rade bez radne dozvole. 

Studenti na postdiplomskim studijama mogu da dobiju otvorenu radnu dozvolu koja važi tri godine.

“Off campus work” – Studenti koji imaju urednu studentsku vizu za odgovarajuće studije u školskim ustanovama priznatim u Kanadi mogu aplicirati za ovu vrsu dozvole za rad.

Radna dozvola za “Off campus work” neće se izdati studetima koji pohadjaju kurseve engleskog i/ili francuskog jezika, stranim studentima koji su došli u Kanadu po osnovu studentske razmene, studentima kojima je plaćena školarina od strane Ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine, kanadske internacionalne agencije za razvoj, kao ni studentima koji participaraju u okviru “Canada-China Scholars Exchanges Program, Organization of American States Fellowships Program, or the Equal Opportunity Scholarship Program, Canada-Chile”. Radna dozvola za “Off campus work” važi koliko i studentska viza, plus dodatnih 90 dana. Studenti sa ovom vrstom radne dozvole mogu raditi maksimum 20 sati nedeljno tokom studijske nastave a za vreme raspusta i 40 sati nedeljno. Studenti su dužni da se pridržavaju uslova odredjenih ovom vrstom radne vize. Ukoliko to ne učine, radna dozvola će im biti oduzeta. 

 

Pitanje 3:

Da lice može “preći” sa studentske na useljeničku vizu?

 

Odgovor:

Da. Lica koja su u Kanadi sa studentskom vizom, mogu aplicirati za useljeničku vizu po nekoliko osnova:

1. U okviru kategorije “Skilled Workers

Ako je kandidat bio minimum godinu dana u Kanadi po osnovu studija i ukoliko ispunjava sve kvalifikatorne uslove u pogledu stručnog profila, godina života, radnog iskustva, nivoa znanja engleskog ili francuskog jezika, nivoa obrazovanja i faktora prilagodljivosti.

2. U okviru kategorije “Canadian experienced class”

Lica koja su u Kanadi diplomirala nakon studiranja i koja su stekla, na osnovu studenske dozvole minimum godinu dana legalnog radnog iskustva sa punim radnim vremenom u Kanadi, na poslovima u okviru grupacije zanimanja O, A, B iz NOC-a (Nacionalne klasifikacije zanimanja).

Zahtevi kandidata u okviru ove kategorije se procenjuju na osnovu radnog iskustva, znanja engleskog ili francuskog jezika ili oba zajedno i stečene kanadske kvalifikacije.

Podnošenje zahteva za useljeničku vizu u okviru “Canadian Experience Class” se može učiniti unutar Kanade, dok kandidat legalno boravi tamo ili u roku od godinu dana po povratku iz Kanade.

3. U okviru provincijskih programa Kanade

Većina provincija i teritorija Kanade ima posebne regulative za dobijanje useljeničkih, radnih i studenskih viza. Preporučujemo da se kandidat detaljno upozna sa svim uslovima PNP programa pre nego što otpočne proceduru.

 

RADNA VIZA

 

Osobe koje žele da privremeno borave u Kanadi i da rade, pre dolaska i početka rada dužni su da obezbede radnu dozvolu.

 

Postupak: 

S obzirom da je kanadska privreda vrlo dinamična, potrebe za radnom snagom se stalno povećavaju. Kod pojedinih zanimanja postoji permanentni deficit radne snage. Zbog toga je država kroz svoje propise maksimalno pojednostavila proceduru dobijanja radne dozvole. Medjutim, to ne znači da se radna viza može lako dobiti. Postupak za dobijanje radne dozvole počinje inicijativom poslodavca iz Kanade koji obezbedjuje formalnu ponudu za posao, overenu od strane kanadskog biroa rada. Na osnovu prijave koju je podneo poslodavac, biro rada ispituje prvo osnovanost zahteva poslodavca i mogućnost zapošljavanja domaćih radnika (kanadskih državljana i stalnih stanovnika) za traženi posao. Ta provera, odnosno istraživanje tržišta radne snage u Kanadi, traje nekoliko nedelja. U slučaju da poslodavac ispunjava uslove za zapošljavanje stranog radnika, dobiće potvrdu (confirmation), odnosno LMIA/Labour Market Impact Assessment od biroa rada u Kanadi/Employment Canada/. Sa tom potvrdom i sa ostalim ličnim dokumentima i dokumentima koji dokazuju radno iskustvo u struci i školsku spremu, strani radnik će konkurisati za radnu vizu pred imigracionim vlastima Kanade.

Suština ove procedure je da se na prvom mestu omogući zaposlenje licima koja su sa odredjenim statusom u Kanadi, kako bi se zaštitilo domaće tržište radne snage a tek naknadno da se prihvate strani radnici.

Kada se završi deo postupka u Kanadi, i kada se odobri ponuda za posao stranom radniku, postupak se nastavlja van Kanade, pred kanadskom ambasadom (imigracionim odeljenjem), odnosno konzulatom, gde strani radnik podnosi prijavu za radnu dozvolu. Nakon podnošenja prijave sa pratećom dokumentacijom i dokazima o posedovanju stručnosti i radnog iskustva za posao kojim će se baviti u Kanadi, strani radnik će imati razgovor (Interview) sa imigracionim službenikom na kome bi se utvrdila istinitost i postojanost njegovog zahteva kao i namera da stvarno boravi u Kanadi, za vreme važenja radne dozvole.

Nakon intervjua i obavljenog medicinskog pregleda, kod pojedinih slučajeva (ukoliko namerava da radi u zdravstvu ili u industriji hrane i ukoliko dolazi ili je posetio oblasti koje su označene od strane Kanade kao oblasti visokog zdravstvenog rizika) kao i nakon sigurnosne provere, stranom radniku će biti izdata radna dozvola sa odgovarajućim ograničenjima (zabrana pohadjanja univerziteta, koledža i škola).

 

Izuzeci:

Izuzeci od pravila da se radna dozvola dobija pre ulaska u Kanadu, su predvidjeni za:

1. Diplomate

2. Posetioce vojnih jedinica

3. Crkvene velikodostojnike

4. Umetnike koji dolaze u grupi, za odredjene koncerte ili druge promocije

5. Članove posade prevoznih sredstava

6. Strane novinare koji dolaze da prate odredjene dogadjaje

7. Poslovne ljude koji dolaze radi kupovine robe, inspekcijskog pregleda robe ili obuke

8. Prodavce koji će boraviti do 90 dana bez prava da javno prodaju robu

9. Osobe koje dolaze da obave medicinski tretman, zaštite živote i imovinu

10. Učesnike sportskih takmičenja

11. Govornike na svečanostima

12. Sudske svedoke, itd

 

Napomena: Zbog svega napred navedenog treba skrenuti pažnju zainteresovanima za dobijanje radne dozvole za Kanadu, da budu obazrivi kod obećanja nekih agencija van Kanade koji im nude posao u Kanadi. Kredibilitet agencija i mogućnost dobijanja radne dozvole preko istih treba proveriti sa kanadskom ambasadom odnosno konzulatom.

 

VIZE U OKVIRU SPECIJALNOG PROGRAMA

 

Kanada je zemlja koja se u primeni i poštovanju Ženevske Konvencije Ujedinjenih nacija o izbeglicama (iz 1951 godine) visoko kotira u medjunarodnoj zajednici. Humanitarna orijentacija Kanade ne ogleda se samo u administriranju principa već i u njihovoj konkretnoj primeni. Kao brojno relativno mala zemlja, Kanada je stalno prihvatala ugrožena lica iz zemalja sa nestabilnom političkom situacijom, gde su narodi trpeli različitu vrstu torture. Veliki broj izbeglica Kanada je prihvatila iz Madjarske, Čehoslovačke, Ugande, Poljske, Šri Lanke, Jugoistočne Azije, Afrike, El Salvadora, Gvatemale, Jugoslavije i drugih zemalja.

Kao potpisnik Konvencije Ujedinjenih nacija o izbeglicama, Kanada je zajedno sa velikim brojem drugih zemalja potpisnica preuzela svoje obaveze i dosledno ih izvršava.

Saglasno uslovima Konvencije, Kanada je definiciju izbeglica ugradila i u svoj Imigracioni akt: “Pod izbeglicama se podrazumevaju lica koja su ugrožena u svojoj zemlji zbog rase, religije, nacionalnosti, članstva u odredjenoj socijalnoj grupi ili pak zbog političkog mišljenja a koja se nalaze van svoje zemlje i ne žele da se vrate u nju zbog opravdanog straha od kazne (mučenje, patnja, tortura) koja bi ih stigla. To su takodje lica bez nacionalnosti, a koja su van zemlje uobičajenog boravka i koja ne žele zbog opravdanog straha da se u nju vrate”.

 

Dana 30.07.1992 godine Kanada je donela Specijalni program za lica iz bivše Jugoslavije, želeći da pruži pomoć svima koji su ugroženi ratom.

Specijalni program je prvobitno bio koncipiran dvema komponentama:

1. Prva, za lica iz bivše Jugoslavije koja su već u Kanadi

2. Druga, za lica sa teritorije bivše Jugoslavije koja su van Kanade

 

Postupak za lica u Kanadi:

Donošenjem Specijalnog programa, sva lica sa teritorije bivše Jugoslavije, koja su se zatekla na teritoriji Kanade po nekom od osnova posetilačke vize, mogla su po skraćenoj proceduri, tzv "Application for landing” da traže priznavanje statusa u Kanadi u okviru kategorije sponzorstva rodjaka iz porodičnog ili rodjačkog razreda koji su useljenici, odnosno državljani Kanade. U trenutku donošenja programa, oko 15.000 Jugoslovena se nalazilo na teritoriji Kanade u tom statusu. Veliki broj njih, gde su sponzori ispunjavali uslove za sponzorstvo, je ostvarilo status po skraćenom postupku. Program je prvobitno važio do 28.02.1993 godine da bi nakon toga bio produžavan nekoliko puta. Sada taj program više ne važi!

 

Postupak za lica van Kanade:

Izbegla, odnosno proterana lica, ukoliko njihov zahtev bude opravdan i odobren, saglasno već navedenim propisima, prihvatiće se na jedan od sledećih načina:

1. Asistencijom Vlade

2. Sponzorstvom rodjaka

3. Sponzorstvom grupe lica, organizacije, udruženja, asocijacija.

 

Napomena: Nakon završetka ratova na teritoriji bivše SFRJ i nakon uspostavljanja demokratskih institucija u bivšim republikama SFRJ, licima sa teritorija SFRJ se više ne priznaje izbeglički status u Kanadi a ni u ostalim zemljama razvijenog sveta.

 

Pitanja i odgovori:

 

Pitanje 1:

Da li mogu otići u Kanadu, Ameriku ili u neku od evropskih zemalja kao turista i tamo tražiti azil?

 

Odgovor:

Ako potičete sa teritorije bivše SFRJ apsolutno ne možete dobiti ni azil ni izbeglički status niti u jednoj razvijenoj zemlji sveta koja na principijalan način primenjuje odredbe Ženevske Konvencije o izbeglicama. Ako kao rezident neke od država sa teritorije bivše SFRJ odete kao turista u Kanadu, Ameriku ili u neku od evropskih zemalja i tamo zatražite azil ili izbeglički status, bićete odbijeni i vraćeni (deportovani) nazad u zemlju svog porekla i dobiti odgovarajuću zabranu za ponovni ulazak u tu zemlju, odnosno u zajednicu zemalja.

 

VIZE U OKVIRU SPONZORSTVA

 

Sponzorstvo je jedna vrsta ugovornog odnosa sponzora i Vlade provincije Kanade u kojoj je sponzor nastanjen, a kojim se sponzor obavezuje da za odredjeni vremenski period pomaže sponzorovanom licu u Kanadi, a kako bi se ovaj uspešno prilagodio kanadskom načinu života.

Opšti uslovi pod kojim se neko može kvalifikovati za sponzora su da je kanadski državljanin ili useljenik i da je star najmanje 18 godina.

Saglasno Imigracionim regulativama, članovi porodičnog razreda su:

1. Suprug/a sponzora

2. Vanbračni drug

3. Partner

4. Deca sponzora:

- ispod 19, odnosno 21 godine starosti, zavisno od perioda podnosenja aplikacije i prelaznog perioda važenja propisa

- redovni studenti koji studiraju na višoj školi, fakultetu i drugim priznatim obrazovanim institucijama; koji imaju status redovnog studenta u vreme kada se vrši prijava za vizu i koji su izdržavani od strane svojih roditelja dok studiraju

- deca nesposobna da se samostalno izdržavaju bez obzira na godine, koju izdržavaju roditelji

5. Roditelji (otac, majka sponzora)

6. Babe i dede sponzora

 

A po ranije važećim propisima i:

7. Braće, sestre, sestrići, sestričine, unuci, praunuci koji su napušteni odnosno neudati i mlađi od 19 godina

8. Deca koju sponzor namerava da usvoji

9. Bilo koji rodjak sponzora, ukoliko isti nema drugog bližeg rodjaka, iz prethodno navedenih kategorija

 

Obaveza sponzora: 

Sponzor se obavezuje da će sponzorovano lice obezbediti sa svim potrepštinama za otpočinjanje novog života u Kanadi i da ta lica neće pasti na teret države za period sponzorstva. Period sponzorstva za porodični razdred može ići od 3 do 10 godina.

Ako se sponzor ne pridržava obaveza preduzetih po osnovu sponzorstva prema rodjaku i krši ugovornu obavezu preduzetu prema Kanadi, može da snosi sledeće posledice:

1. Isplatiće Kanadi, odnosno dotičnoj provinciji, onu sumu novca koju je njegov sponzor rodjak, za period trajanja sponzorstva primio kao socijalnu pomoć (welfare and government assistance).

2. Zabraniće mu se dalje obavljanje sponzorstva.

 

Ko-sponzorstvo:

Ko-sponzor je supružnik ili vanbračni drug, koji sa sponzorom živi u zajednici najmanje godinu dana. Ko-sponzor mora ispunjavati iste uslove kao i sponzor.

Napomena: Kod sponzorisanja za useljenje supružnika, vanbračnog druga ili partnera, utvrdjuje se postojanje braka i da li je isti legitiman, "bona fide" brak odnosno da li je vanbračna ili partnerska veza “bona fide” veza. Ukoliko se utvrdi da nije, sponzor neće moći obaviti sponzorstvo i njegov zahtev će biti odbijen.

 

Postupak: 

Zavisno od toga ko se sponzoruje, postupak sponzorstva počinje na sledeći način:

1. Ako se sponzoruje supruznik, vanbračni drug, partner ili deca, postupak otpočinje tako što se popunjavaju dve prijave.

Jednu prijavu popunjava sponzor a drugu sponzorovani. Obe prijave se zajedno sa pratećom dokumentacijom, šalju Centru za obradu podataka:

Case Processing Centre-Mississauga

P.O. Box 3000, station A

Mississauga, ON L5A 4N6

Kada Centar za obradu podataka obradi obe prijave, ukoliko je rezultat pozitivan proslediće se informacije i sponzoru i sponzorovanom o daljem toku postupka. Ukoliko je rezultat negativan, proslediće se informacija sponzoru. Sponzor u tom slučaju stiče pravo da uloži žalbu.

2. Ako se sponzoruju roditelji, babe i dede, usvojena deca i drugi rodjaci, braća, sestre, sestrići, sestričine i unuci, svi koji su mladji od 19 godina, napušteni i neoženjeni i neudate, kao i bilo koji drugi srodnik, bilo kog stepena srodstva, ako izmedju njega i sponzora nema bližih srodnika, postupak počinje prijavom sponzora.

Ova prijava, zajedno sa pratećom dokumentacijom se šalje Centru za obradu podataka:

Case Processing Centre-Mississauga

P.O. Box 3000, station A

Mississauga, ON L5A 4N6

Kada Centar za obradu podataka obradi prijavu sponzora, ukoliko je rezultat pozitivan, proslediće se uputstvo za dalji tok postupka, zajedno sa formularima za sponzorovanog. Nakon toga, sponzorovani su u kontaktu sa nadležnim Imigracionim odeljenjem kanadskog konzulata. Za lica koja žive na teritorijama bivših jugoslovenskih republika, nadležno je Imigraciono odeljenje kanadske ambasade u Beču – Canadian Embassy, Immigration Section, Laurenzerberg 2, 1010 Vienna, Austria.

Napomena: Za postupak sponzorstva u Kvebeku, važe posebna pravila. Sve informacije i podaci koje daju sponzor u Kanadi i rodjaci van Kanade, moraju da budu istinite i tačne. Ako se utvrdi da je neka informacija ili podatak lažan, postupak se odmah prekida a lice koje je s umišljajem dalo lažnu informaciju ili podatak, krivično je odgovorno.

 

PROVINCIJSKI PROGRAMI

 

Osnovni cilj provincijskih programa je da privuku imigrante, radnike, studente u odredjenu provinciju Kanade i tako je promovišu.

Provincijski programi su posebni programi i po mnogo čemu se razlikuju od federalnog programa.

Procedura za procenu i kvalifikaciju useljeničkih zahteva je drugačija, lista deficitarnih zanimanja takodje. Prioriteti u izboru studija su odredjeni planovima i programima razvoja dotične provincije. Poslovni poduhvati i investicije su projektovani na osnovu provincijskih privrednih kretanja.

Dosadašnja statistika pokazuje da se veliki broj imigranata, radnika i studenata nastanjuje u velikim centrima, poput Toronta, Montreala, Vankuvera. Time se na svojevrstan način modifikuje demografska struktura Kanade, što svakako ne odgovara strategiji razvoja te zemlje. Zbog toga je Federalna Vlada napravila dogovor sa provincijskim vladama o izradi posebnih provincijskih programa, koji bi privukli deo imigranata, radnika i studenata. Broj viza koji može biti izdat u okviru ovih programa varira od provincije do provincije. Vreme rešavanja zahteva je kraće u poredjenju sa federalnim programom.

Postupak za dobijanje vize u okviru provincijskih programa je specifican. Otpočinje pred Imigracionom službom izabrane provincije u kojoj kandidat podnosi zahtev u propisanoj formi. Imigraciona služba analizira zahtev i ukoliko proceni da je isti interesantan, naimenovaće kandidata za vizu. Izdaće mu sertifikat o naimenovanju i daće mu instrukcije za dalji tok postupka. Ako kandidat bude odbijen, nema pravo da konkuriše ponovo za isti program sve dok ne ispuni predvidjene uslove ili dok ne protekne izvestan period vremena. Kandidati koji su dobili sertifikat o naimenovanju, nastavljaju dalji postupak pred Imigracionim odeljenjem kanadske ambasade ili konzulata u zemlji prebivališta, odnosno legalizovanog boravišta. U toku tog postupka se ne vrši nova procena zahteva kandidata, već se samo vrši provera autentičnosti dokumentacije i podataka. Ako zahtev ne bude imao nedostatke, kandidat se upućuje na medicinski pregled i sigurnosnu proveru, te mu se na kraju izdaje viza u okviru PNP programa. Po dobijanju vize, kandidat bi trebao da se nastani u provinciji koja ga je naimenovala. Koliko dugo će ostati u toj provinciji, zavisiće od uslova samog programa a i od njegovih želja i mogućnosti.