Useljenička viza za nezavisne kandidate
Nezavisnim kandidatom, u smislu kanadskih imigracionih propisa, se smatra lice koje samostalno konkuriše za useljeničku vizu po osnovu struke, odnosno sposobnosti ili po osnovu poslovnih aktivnosti (potvrđenih i planiranih) tako da ne pripada kategoriji sponzorisanih lica.
Nezavisni kandidati se mogu svrstati u nekoliko kategorija:
1. stručna lica
2. samostalno zaposlene osobe
3. preduzetnici
4. investitori
Selekcija nezavisnih kandidata vrši se po kriterijumima Imigracionih regulativa. Zastupljen je bodovni sistem, tako da svaki od faktora za kvalifikaciju vrednosno odražava sposobnost i spremnost kandidata da se uklopi u kanadski sistem.
1. Nezavisni kandidati po osnovu struke i sposobnosti:
Kandidati koji podnose prijavu za useljeničke vize u okviru ove kategorije prolaze analizu kroz sledeće kriterijume:
a) godine života
b) obrazovanje
c) struka
d) radno iskustvo
e) aranžirano, odnosno označeno zanimanje
f) znanje jezika
g) prilagodljivost
Zahtev za useljenje u Kanadu za takozvana "stručna lica" (skilled workers) mogu da podnesu lica koja su u braku (uključujući vanbračni ili partnerski odnos) i lica koja su vanbraka (neoženjeni, neudate, razvedeni, lica koja žive odvojeno, udovci-ice) pod jednakim uslovima, ukoliko je postojeća bračna ili vanbračna zajednica "bona fide" zajednica. Diskriminacija u pogledu statusa kandidata je zabranjena u Kanadi.
Kada je u pitanju zahtev porodice, za nosioca zahteva se u formalopravnom smislu uzima jedan od članova porodice (suprug ili supruga). Ostali članovi porodičnog domaćinstva (supružnik ili vanbračni partner i deca ispod 21 godine starosti, kao i deca iznad 21 godina starosti koja su na redovnom školovanju, odnosno nesposobna su za privređivanje) pratioci su zahteva.
Kod podnošenja zahteva određuje se za nosioca zahteva onaj kandidat koji ispunjava kriterijume Imigracionih regulativa. Minimalan broj poena potreban za pred kvalifikaciju nosioca zahteva, a samim tim i za ostale članove njegove porodice, su 67 poena. Osvajanje predviđenog minimuma poena ne znači automatski da viza mora biti izdata. Tek tada kandidat eventualno moze da bude selektiran Do izdavanja vize kandidat treba da pokaže i dokaže validnost trazene dokumentacije, kao i svoju spremnost, stručnost i pripremljenost za odlazak u Kanadu.
2. Poslovne useljeničke vize:
Ova vrsta useljeničkih viza namenjena je licima koja nameravaju da se bave određenim poslovnim aktivnostima u Kanadi i koja poseduju odgovarajuća finansijska sredstva.
Zakonodavac je u cilju preciznijeg određivanja profila poslovnog lica, postavio kriterijume razgraničenja uslova za kvalifikaciju i istim definisao sledeće kategorije:
a) samostalno zaposlene osobe
b) preduzetnici
c) investitori
a) Samostalno zaposlene osobe - selfemployed persons:
Samostalno zaposlena osoba je osoba spremna i željna da otpočne sa poslovnim aktivnostima u Kanadi kojima će bitno doprineti ekonomiji, odnosno kulturnom i umetničkom životu Kanade i koja će tim angažovanjem obezbediti zaposlenje sebi i članovima svoje porodice. Lica iz ove kategorije su uspešne samozaposlene osobe u svojoj zemlji. Najčešće su to poljoprivrednici, priznati umetnici, pisci, muzičari, sportisti.
Kandidati za ovu vrstu viza, prolaze kroz analizu kvalifikatornih uslova kao i nezavisni kandidati po osnovu stručnosti ali bez faktora aranžiranog zaposlenja. Prihvat kandidata zavisi, pre svega, od interesa određene provincije ili cele Kanade za projektovanim angažmanom kao i od spremnosti kandidata da ispuni propisane uslove.
Minimalni iznos kapitala za ovu kategoriju poslovne useljeničke vize nije odredjen federalnim propisima ali jeste pojedinim provincijskim zakonima. Procena se vrši za svaki slučaj posebno a na osnovu sledećih kriterijuma:
- vrsta delatnosti
- oblast u koju se želi nastaniti kandidat
- troškovi poslovanja
Prateći deo zahteva kandidata je poslovni plan koji sadrži precizne informacije: o finansijskim sredstvima koja se nameravaju upotrebiti za buduće poslovne aktivnosti; informacije o već preduzetim akcijama na istraživanju kanadskog tržišta, odnosno kanadskog načina života; informacije o planiranim aktivnostima za kvartalni, polugodišnji i godišnji nivo; informacije o licima od kojih se preuzima posao; informacije o proizvodima, odnosno uslugama, odnosno aktivnostima vezanima za nameravanu delatnost.
Postupak za dobijanje ove vrste viza drugačiji je u odnosu na postupak dobijanja useljeničke vize za nezavisne kandidate po osnovu stručnosti.
b) Preduzetnici – Enterpreneurs:
Saglasno Imigracionim regulativama, preduzetnik je poslovno lice koje želi da otpočne sa poslovnim aktivnostima u Kanadi kojima će bitno doprineti kanadskoj ekonomiji. To lice ima sposobnost aktivnog učestvovanja u upravljanju i koordiniranju budućih poslovno-komercijalnih poduhvata. Partnerski odnos nije isključen.
Kandidatu neće biti izdata viza ako nameravana delatnost ne pruža garancije uspešnosti i ako nije od interesa za određenu provinciju, odnosno teritoriju Kanade.
Svaka od provincija, odnosno teritorija Kanade ima svoj vodič za preduzetnike kojim se favorizuju pojedine vrste razvojnih delatnosti. Navešćemo samo neke od njih:
- Alberta: želi da privuče preduzetnike koji bi otpočeli sa poslovnim aktivnostima u oblastima visoke tehnologije (medicinska istraživanja, obrada hrane, elektronika, komunikacije, softveri) i proizvodnje energije
- British Columbia: zainteresovana za prihvat preduzetnika koji bi otpočeli sa poslovnim aktivnostima u oblastima proizvodnje, visoke tehnologije (medicinska istraživanja, obrada hrane, komunikacije, softver), trgovine i turizma
- Manitoba: proizvodnja, turizam, trgovina sa naglaskom regionalnih benificija za ruralna područja Manitobe
- New Brunswick: proizvodnja (čelik), zanatstvo (izrada keramičkih proizvoda) i turizam
- New Foundland: proizvodnja (gas, ulje), ribarstvo. brodogradnja, turizam (posebno u pojedinim regionima i oblastima) istraživanje i razvoj
- Nova Scotia: proizvodnja, visoka tehnologija, brodogradnja, ribarstvo
- Ontario: proizvodnja (auto-delovi, zlato, kancelarijski materijal, mašine, kompjuterski delovi, plastični proizvodi, električni i elektronski proizvodi, hemijska industrija, proizvodnja hrane) istraživanje i razvoj
- Prince Edvard Island: proizvodnja hrane, proizvodnja poljoprivrednih mašina i uređaja, ribarstvo, šumarstvo, zanatstvo, visoka tehnologija, farmaceutska industrija
- Saskatchewan: turizam, nova tehnologija, trgovina, uslužne delatnosti u ruralnim područjima
- Quebec: proizvodnja auto-delova i delova za avione, visoka tehnologija (softver, elektronika), proizvodnja hrane, turizam
Treba naglasiti da Kvebek a I druge provincije I teritorije imaju posebnu imigracionu politiku i posebnu Regulativu.
U principu, da bi se kvalifikaovao u ovoj kategoriji, kandidat treba da ispuni sledeće uslove:
- da je stekao određeno vremensko iskustvo na poslovima upravljanja i rukovođenja ili imao učešća u kontroli većeg dela poslovnih aktivnosti kompanije
- da je legalno stekao kapital od najmanje 300.000,00 $ i više, zavisno od karakteristika svakog od programa
- da namerava da kontroliše poslovne aktivnosti u Kanadi sa značajnim procentom sopstvenog učešća u upravljanju
Prihvat preduzetnika zavisiće od njegove lične i poslovne biografije, stručnosti, poslovnog duha i potreba provincije, odnosno teritorije Kanade.
c) Investitori – Investors::
Imigraciona regulativa definiše investitora kao lice koje uspešno rukovodi određenim poslovima, odnosno kontroliše poslovne aktivnosti i koje bi investiralo propisanu sumu novca u odobrene finansijske poduhvate u Kanadi. Lica u okviru ove vrste poslovnih useljeničkih viza ne moraju aktivno da se bave poslovnom delatnošću niti pak moraju da budu nastanjeni u provinciji, odnosno oblasti gde su uložili kapital. Ta lica, kroz kontrolu finansijskih instrumenata i usmerenja istih, ostvaruju dohodak po ulogu. Projekat u koji žele da investiraju mora biti odobren od federalnih i provincijskih vlasti po propisanim kriterijumima.
Lista poslovnih projekata i privatnih sindikata gde se može investirati pribavlja se po zahtevu kandidata od federanih i provincijskih organa Kanade i od specijalizovanih agencija i institucija.
Kandidatu će biti izdata viza kada neopozivo plasira svoju investiciju za traženi period vremena i pošto pribavi potvrdu o prihvatanju investicije od strane nosioca projekta iz Kanade.
Minimalne investicije kandidata iz ove kategorije su različite, zavisno od programa i zavisno od provincije, odnosno oblasti Kanade. Uslovi pod kojima se vrši povrat investiranih sredstava, kao i rokovi za povrat, su različiti zavisno od programa, odnosno provincije, odnosno oblasti Kanade.
Počev od 01.01.1986 godine, kada je Federalna vlada prvi put uvela kategoriju investitora, pa do danas, uslovi za prihvat kandidata su se često menjali. Na te promene najveći uticaj su imale provincijske vlade sa svojim zahtevima a i sami poslovni projekti čije je odobravanje uslovljavao i proces globalizacije svetskih poslovnih aktivnosti, reflektovanih kroz režime i uslove kanadskog ekonomskog podneblja.
3. Gubitak statusa useljenika:
Kod gubitka statusa useljenika (Loss of status) treba praviti razliku između razloga koji uzrokuju taj gubitak pre dolaska useljenika u Kanadu i onih posle dolaska u Kanadu.
a) Razlozi za gubitak statusa useljenika koji su postojali pre njegovog dolaska u Kanadu:
Ukoliko u toku postupka za dobijanje useljeničke vize kandidat, budući useljenik, ne obavesti imigracione službenike o određenim okolnostima a iste budu utvrđene kasnije, useljenik će biti deportovan.
Te okolnosti su sledeće:
- kandidat je bio osuđivan za teže krivično delo ili prestup korespondentno kanadskom zakonodavstvu i kažnjivo maksimalnom kaznom zatvora preko 10 godina
- kandidat je lice za koje se sumnja da će počiniti jedan ili više ozbiljih zločina i da će se angažovati u organizovanom kriminalu
- kandidat je lice za koje se sumnja da će biti angažovano u špijunaži
- kandidat je lice za koje se sumnja da će biti angažovano u terorističkim aktivnostima
- kandidat je bio osuđivan za lakše krivično delo ili prestup, korespondentno kanadskom zakonodsavstvu i kažnjivo kaznom zatvora kraćom od 10 godina
b) Razlozi za gubitak statusa useljenika koji su nastali po njegovom dolasku u Kanadu:
Useljenik će biti deportovan iz Kanade i izgubiti status ako se utvrdi da je:
- prekršio uslove za useljenje (nije otišao na određenu destinaciju; preduzetnik nije postavio poslovnu delatnost na način kako se obavezao)
- angažovan u suberzivnim aktivnostima
- osuđen u Kanadi, prema odredbama bilo kog federalnog zakona, na kaznu dužu od 6 meseci ili kada mu je ublažena kazna i samo novčano kažnjen a za isto delo se može izreći kazna zatvora od 5 ili više godina
- dobio useljeničku vizu po osnovu lažnih i falsifikovanih dokumenta
- dobio useljeničku vizu po osnovu lažnih informacija o materijalnim činjenicama
- svesno izbegavao da radom obezbedi egzistenciju sebi i svojoj porodici u Kanadi (ovde su isključeni slučajevi kada kandidat, iako pokazuje nameru i želju, ne može naći posao)
- bio angažovan ili počinio ratne zločine i zločine protiv čovečnosti
- napustio Kanadu sa namerom da ona ne bude više njegovo mesto prebivališta
4. Gubitak statusa posetioca:
Lica sa posetilačkom vizom su posetioci, turisti, članovi posade, studenti i lica sa radnom dozvolom. Ova lica mogu, po dolasku u Kanadu, izgubiti status i biti deportovani iz sledećih razloga:
a) Ako su prekršili uslove dolaska:
- ostali su duže od dozvoljenog vremena
- radili ilegalno (posetioci) ili menjali poslove bez dozvole (radna viza)
- pohađali školu ilegalno (posetioci) ili menjali školu bez dozvole (studentska viza)
- nisu dostavljali zahtevana obaveštenja
b) Ako su dobili obaveštenje da napuste Kanadu a to nisu učinili
c) Ako su dobili naredbu o deportaciji
d) Ako su oboleli od bolesti zbog koje mogu ugroziti stanovnike Kanade ili bi njihovo lečenje zahtevalo veliko angažovanje i pričinilo znatne troškove kanadskom zdravstvenom sistemu
e) Ako ne može ili ne želi da sebe izdržava radom tako da postaje teret Kanadi (kod radnih viza)
f) Ako je osuđen na kaznu koja odgovara kazni za bilo koje teže federalno krivično delo ili prestup u Kanadi za koje je propisana kazna zatvora sa maksimumom od 10 i više godina
g) Ako se smatra da će počiniti jedno ili više krivičnih dela ili prestupa ili da će se angažovati u organizovanom kriminalu
h) Ako bude angažovan ili se već angažovao u špijunaži i subverzivnim delatnostima prema Kanadi
i) Ako je bio angažovan ili se veruje da će se angažovati u terorističkim aktivnostima
j) Ako kao nepoželjeno lice nema dozvolu Ministra za imigraciju za ulazak u Kanadu
k) Ako je osuđen na kaznu koja odgovara kazni za bilo koje lakše federalno krivično delo ili prestup u Kanadi za koje je propisana kazna zatvora kraća od 10 godina
l) Ako ne ispunjava ili ne može ispuniti uslove i zahteve iz kanadskog Imigracionog akta koji se odnose na njega
m) Ako je angažovan u subverzivnim delatnostima bilo koje zemlje
n) Ako je osuđen, dok je u Kanadi, za bilo koje krivično delo po kanadskom Krivicnom zakonu ili za bilo koje drugo delo po bilo kom drugom zakonu, uključujući i Imigracioni akt
o) Ako je ušao u Kanadu van graničnog prelaza
p) Ako je dobio posetilački status na osnovu lažnih i falsifikovanih dokumenata
q) Ako je dobio posetilački status na osnovu lažnih informacija o materijalnim činjenicama (naveo je da je zaposlen a on to nije; naveo je jedno zanimanje a u stvarnosti obavlja drugo, itd.)
r) Ako je prethodno bio deportovan iz Kanade ali se vratio bez dozvole Ministra za imigraciju
s) Ako je došao u Kanadu kao član posade (broda, autobusa, voza, aviona, itd.) i nije se vratio nazad sa ostatkom posade
t) Ako namerno izbegava obavezu da izdržava zavisne članove svoje porodice dok je u Kanadi
5. Dobijanje useljeničke vize unutar Kanade:
Kao što je već napomenuto, useljenička viza se može dobiti samo van Kanade u redovnom postupku, pred imigracionim odeljenjem kanadske ambasade, odnosno konzulata. Izuzetak od ovog pravila, kada se useljenička viza može dobiti u toku postupka pred imigracionim vlastima u Kanadi, primenjuje se samo na nekoliko slučajeva. To su:
a) lica iz porodičnog razreda po osnovu humanitarnog osnova
b) lica koja ne pripadaju porodičnom razredu, takođe po osnovu humanitarnog osnova
c) lica u specijalnom programu "Živeti i raditi u programu za pružanje pomoći" (Live in caregiver programme)
d) lica kojima je priznat izbeglički status u Kanadi
e) lica u okviru kategorije "Canadian Experience Class"
a) Lica iz porodičnog razreda po osnovu humanitarnog osnova:
- Supružnik u Kanadi:
Izuzetak od pravila da se useljenička viza dobija van Kanade, najčešće se primenjuje kod supružnika od kojih je jedan u Kanadi kao useljenik, odnosno državljanin, a drugi bez statusa useljenika. Humanitarni princip kod analize zahteva za sponzorstvo supružnika, omogućuje ovim licima da budu zajedno u Kanadi dok traje postupak.
Ukoliko je brak "bona fide" brak (što znači zaključen sa namerom da se živi u bračnoj zajednici a ne da je zaključen samo u cilju dobijanja useljeničke vize za supružnika koji je nema) i ukoliko sponzor i sponzorovani ispunjavaju kvalifikatorne uslove, supružniku će se izdati useljenčka viza u Kanadi.
- Ostali članovi porodičnog razreda (deca, roditelji, usvojenici):
Ostala lica iz porodičnog razreda takođe mogu biti izuzeta od pravila da traže useljeničku vizu samo van Kanade ukoliko humanitarni osnov preovlada. To znači da ukoliko bi bilo teško za najbližu rodbinu kanadskog useljenika, odnosno državljana da napusti Kanadu i vodi postupak za dobijanje useljeničke vize van Kanade, ovim izuzetkom im se omogućava da taj postupak vode unutar Kanade.
Primera radi, ukoliko je najbliža rodbina kanadskog useljenika, odnosno državljana upućena na istog, materijalno i duhovno, a on ispunjava uslove za sponzorstvo, može se dozvoliti procedura unutar Kanade. Ministar za imigraciju odobrava izuzetak od pravila.
Mišljenje teroretičara prava je da kategoriji najbliže rodbine treba priznati gotovo identičan status kao i supružnicima, pre svega zato što bi se time ispunilo jedno od načela imigracione politike (povezivanje familije). Pozicija sponzora bi bila ojačana većom motivacijom za rad, jer ne bi osećao usamljenost i otuđenost. Pored toga, materijalna sredstva kojim se obezbeđuju sponzorovani bila bi racionalno potrošena unutar Kanade a ne u nekoj drugoj zemlji.
U velikom broju slučajeva je i nehumano tražiti od najbliže rodbine sponzora da napuste Kanadu i vode postupak van Kanade, jer često ti rođaci nisu u takvoj fizičkoj i psihičkoj kondiciji da mogu izdržati putovanja i dugotrajnu proceduru. Često se kao problem može javiti i situacija u zemlji porekla najbliže rodbine, kada bi povratkom bila ugrožena njihova bezbednost.
Još jedna od beneficija "In land" sponzorstva je i pomoć koju sponzori mogu dobiti od najbliže rodbine ako je ona u Kanadi.
b) Lica koja ne pripadaju porodičnom razredu:
U pojedinim veoma retkim situacijama, dozvoliće se licima koja su duže vremena u Kanadi (5 pa i 10 godina) i koja su u praksi već postala njeni stanovnici (iako ne po zakonskom osnovu) ili koja imaju rođake u Kanadi, da mogu bez napuštanja Kanade da vode postupak za dobijanje useljeničke vize. Ova lica moraju da dokažu da su "de facto" ispunila uslove za useljeničku vizu tokom svog dugog boravka u Kanadi i da bi za njih nastali problemi ukoliko bi bili vraćeni u zemlju svog porekla, zbog eventualnih tortura koje bi ih stigle. Ova lica jednovremeno treba da dokažu da su njihovi lični i poslovni kontakti ostvareni u Kanadi, čvrsta garancija za njihovu uspešnu adaptaciju.
Broj zahteva koji se prihvata u okviru ove kategorije je veoma mali a sam prihvat se zasniva na jakim humanitarnim razlozima.
c) Živeti i raditi u programu za pružanje pomoći (Live in Caregiver):
Kanada ima jedan interesantan program čiji je naziv "Živeti i raditi u programu za pružanje pomoći (Live in Caregiver). Taj program se odnosi na angažovanje ljudi na poslovima čuvanja i brige o deci, staranja o starim i iznemoglim osobama i sl. Tim programom se omogućava licima da dobiju useljeničku vizu bez napuštanja Kanade, ukoliko ispune sve predviđene uslove.
Lica u ovom programu počinju sa radom u Kanadi po osnovu radne dozvole (Employment authorization) koja se izdaje pod drugačijim uslovima u odnosu na klasicču radnu dozvolu. Sličnost sa klasičnom radnom vizom je u ponudi za posao koja takođe mora biti formalna. Specificnost uslova kod ovog programa je u sledećem:
Kandidat mora imati:
- završenu srednju školu koja je ekvivalentna kanadskoj srednjoj školi
- šest meseci pune obuke sa nastavom kao deo kursa za poslove čuvanja, negu starijih i vaspitavanje dece (gerijatrije, pedijatrije, prve pomoći i sl.)
- jednogodišnje radno iskustvo sa punim radnim vremenom, uključujući period od 6 meseci neprekidnog zaposlenja kod jednog poslodavca u navedenim zanimanjima ili radno iskustvo sa prekidima u periodu od 3 godine, posmatrano unazad od dana podnošenja zahteva za radnu dozvolu
- sposobnost da govori, čita i razume engleski ili francuski jezik na nivou koji je dovoljan za razumevanje instrukcija - uputstava o lekovima, za pozivanje i kontakt sa hitnom medicinskom pomoći i tome slično
Poslodavac mora da obezbedi:
- prihvatljive radne uslove sa obezbeđenom zaštitom na radu, poštovanje radnih standarda, osiguranje, itd
Posle dve godine rada u program, lice može tražiti useljeničku vizu iz Kanade.
Faktori od kojih će zavisiti izdavanje vize su:
- Da li je klijent prekršio radne uslove za period od 2 godine?
- Da li je radio na svom dodatnom obrazovanju i usavršavanju?
- Da li se već uklopio u kanadski način života i stekao prijatelje, poznanike?
- Da li ima dovoljno pozitivnih ličnih kvaliteta, kao što su: fleksibilnost, motivacija, inicijativa, samopouzdanje?
- Da li svojim radom i primanjima može obezbediti egzistenciju sebi i eventualno članovima svoje porodice, itd?
Poslodavac i lice koje radi u okviru ovog programa zaključuju Ugovor o radu kojim su poštovani svi uslovi iz kanadskih propisa o radu i obezbeđena puna pravna zaštita ugovornog odnosa. Lice iz ovog programa, ukoliko dođe do raskida Ugovora o radu i pre isteka roka od 2 godine a koji nije uzrokovan njegovom krivicom, može tražiti drugog poslodavca, ne remeteći uslove za kasniju kvalifikaciju za useljeničku vizu.
Nakon analize svih ovih faktora, imigracioni službenik će odlučiti o zahtevu kandidata i ako ima dovoljno elemenata koji pokazuju sposobnost i spremnost lica da se uklopi u kanadski način života, istom će se, za period dok zahtev za useljeničku vizu bude razmatran, dozvoliti produženje radne dozvole u okviru programa.
d) Lica kojima je priznat izbeglički status u Kanadi:
Poslednji izuzetak od pravila da se useljeničke vize dobijaju samo izvan Kanade je ova kategorija lica. Nakon završetka postupka za priznavanje izbegličkog satusa koji je vođen u Kanadi, pred Bordom za izbeglice (Immigration and refugee board), lice kojem je nakon završetka kompletne procedure priznat izbeglički status, može tražiti useljeničku vizu pred imigracionim vlastima, bez napuštanja Kanade. Ukoliko zadovolji kriterijume sigurnosne provere i medicinskog pregleda, podnetom zahtevu za useljeničku vizu udovoljiće se pozitivnim odgovorom od strane imigracionih vlasti Kanade.
Sve kategorije lica koje su izuzeta od pravila da se useljenička viza dobija samo izvan Kanade, moraju u toku postupka za priznavanje statusa useljenika u samoj Kanadi da prođu i faze medicinskog pregleda i sigurnosne provere. Uspešan prolaz ovih faza eliminiše i poslednje moguće restrikcije kod izdavanja vize unutar Kanade.
Napomena: Nakon završetka ratova na teritoriji bivše SFRJ i nakon uspostavljanja demokratskih institucija u bivšim republikama SFRJ, licima sa teritorija SFRJ se više ne priznaje izbeglički status u Kanadi a ni u ostalim zemljama razvijenog sveta.
e) Canadian Experience Class:
Ovo je novi program za dobijanje useljeničkih viza, inagurisan 27.02.2009 godine. U okviru ovog programa, useljeničku vizu za Kanadu mogu dobiti sledeći kandidati:
- lica koja su u Kanadi stekla dve godine radnog iskustva u protekle tri godine i koja su legalno boravila u Kanadi najmanje dve godine po osnovu radne vize, radeći sa punim radnim vremenom na poslovima u okviru grupacije zanimanja O, A, B iz NOC-a (nacionalne klasifikacije zanimanja). Zahtevi kandidata u okviru ove kategorije se procenjuju na osnovu radnog iskustva i na osnovu nivoa znanja jezika (engleskog ili francuskog ili oba zajedno).
- lica koja su u Kanadi diplomirala nakon studiranja i koja su stekla na osnovu studenske dozvole minimum godinu dana legalnog radnog iskustva sa punim radnim vremenom u Kanadi, na poslovima u okviru grupacije zanimanja O, A, B iz NOC-a (nacionalne klasifikacije zanimanja). Zahtevi kandidata u okviru ove kategorije se procenjuju na osnovu radnog iskustva, znanja engleskog ili francuskog jezika ili oba zajedno i stečene kanadske kvalifikacije.
Podnošenje zahteva za useljeničku vizu u okviru “Canadian Experience Class” se može učiniti unutar Kanade, dok kandidat legalno boravi tamo ili nakon povratka iz Kanade u roku od godinu dana (kako je po trenutno važećim propisima) ili u roku koji bude važio u datom trenutku.
6. Bodovni sistem (u primeni kod FSW kategorija i u Express Entry Sistem-u)
Nezavisni kandidati u toku postupka kvalifikacije prolaze analizu kroz bodovni sistem Imigracionih regulativa. Faktori zastupljeni u bodovnom sistemu na različite načine vrednuju zahtev kandidata.
Za nezavisne kandidate po osnovu struke i sposobnosti 6 faktora se uzima u razmatranje. Potreban minimum je 67 poena, a maksimum je 100 poena.
Kod samostalno zaposlenih osoba, preduzetnika i investitora vrši se analiza zahteva na drugačiji način, kroz kriterijume primerene tim kategorijama.
Faktori bodovanja:
a) Godine života
b) Obrazovanje
c) Potražnja struke
d) Radno iskustvo
e) Aranžirano zaposlenje
f) Poznavanje jezika
g) Prilagodljivost
a) Godine života:
Maksimum 12 poena. U rasponu od 18 do 35 godine života dobija se maksimalan broj poena. Svaka godina iznad maksimuma oduzima po 1 poen, pa će tako kandidat koji ima 46 godina, dobiti svega 1 poen a kandidat sa 47 godina, 0 poena.
b) Obrazovanje:
Maksimum 25 poena. Najmanje poena dobija kandidat sa završenom srednjom školom, 15 poena, a najviše kandidat sa završenim doktorskim studijama, 25 poena.
c) Potražnja struke:
Ne donosi poene, a kako je to bilo po ranijim propisima. Sada, po novom propisu od 01.05.2014 godine, potrebno je da se zanimanje (struka) kandidata nalazi na listi od 50 deficitarnih grupacija zanimanja iz NOC-a (Occupation 0, A, B) da bi se postupak mogao pokrenuti.
d) Radno iskustvo:
Maksimum 15 poena. Kandidat koji želi da konkuriše za useljeničku vizu u okviru kategorije “Federal Skilled Workers” mora imati minimum godinu dana radnog iskustva u poslednjih deset godina u struci za koju se školovao a koja se nalazi na listi deficitarnih struka u Kanadi. Kvalifikacioni poeni u ovoj kategoriji se raspoređuju na sledeći način: 9 poena za jednu godinu radnog iskustva; 11 poena za dve do tri godine radnog iskustva; 13 poena za četiri do pet godina radnog iskustva; 15 poena za šest i više godina radnog iskustva.
Napomena: Kandidat koji konkuriše za useljeničku vizu po osnovu stručnosti mora imati minimum godinu dana radnog iskustva da bi se kvalifikovao.
e) Aranžirano zaposlenje:
Maksimum 10 poena + 5 poena kod faktora prilagodljivosti. Aranžirano zaposlenje predstavlja formalnu ponudu za posao upućenu od poslodavca iz Kanade kandidatu koji traži useljeničku vizu. Formalizam ove ponude za posao ogleda se u tome što ponuda mora biti overena od strane kanadskog Biroa rada (HRSDC). Ranije se dobijeni sertifikat (overa) nazivao "Arranged Employment Opinion", pa zatim "Labour Market Opinion", a sada LMIA (Labour market impact assessment).
Da bi se izdalo ovo odobrenje, poslodavac treba da dokaže Birou za rad u Kanadi:
- da je ponuda za posao upućena stranom radniku iskrena
- da su uslovi rada takvi da mogu primamiti i kanadske državljane i kanadske useljenike
- da se zapošljavanje lica koje se nalazi van Kanade neće negativno odraziti na mogućnost zapošljavanja kanadskih državljana i useljenika nego da će cak pospešiti zapošljavanje lica koja su u Kanadi
- da je ponuđena plata najmanje u nivou proseka plate za određeno zanimanje, odnosno eventualno manje za ne više od 15% od proseka plate za to zanimanje
Kandidat za useljeničku vizu kome je namenjena ponuda za posao mora do dokaže svoje kvalifikacije za taj posao tokom postupka dobijanja vize.
Postupak dobijanja formalne ponude za posao sličan je postupku kod radne vize. Ukratko, poslodavac iz Kanade se obraća Birou za rad u Kanadi (HRSDC) zahtevom za izdavanje potvrde ponude zaposlenja – LMO (sada LMIA) gde pruža precizne informacije u vezi posla, plate, odmora, beneficija, kvalifikacija i licenci. Paralelno sa tim poslodavac posebno obrazlaže posao za koji želi da uposli kandidata i ističe specijalne zahteve (da mu je potreban stručnjak sa određenim naročitim sposobnostima, sa određenim znanjem stranog jezika, itd.). Poslodavac mora da dokaže da je pokušavao da zaposli radnike iz Kanade za navedeno radno mesto (mora oglašavati određeno vreme slobodno radno mesto na predviđeni način). Poslodavac mora da pokaže da je uredan u svom poslovanju u smislu plaćanja poreza i dažbina i posedovanja dozvola za rad na određenoj lokaciji. Poslodavac mora biti u biznisu najmanje jednu godinu u organizacionom obliku" Inc. or Limited" i mora imati minimum jednog "full time "radnika.
Intencija kanadskog zakonodavstva je da podrži nacionalnu politiku zapošljavanja kako bi se omogućilo zapošljavanje, na prvom mestu licima koja su u Kanadi i koja imaju odgovarajući status, a tek nakon toga da se ide sa prihvatom radnika - stručnjaka van Kanade. Ta politika Kanade nije nimalo čudna jer gotovo sve industrijske zemlje, pa i zemlje u razvoju, politiku zapošljavanja koncipiraju na istim osnovama. S toga angažovanje na dobijanju formalne ponude za posao prestavlja ozbiljan posao i za kandidata i za poslodavca.
U kategoriji "aranžiranog" zaposlenja, kandidat za koga se smatra da može da dobije federalne, provincijske i druge potrebne dozvole i odobrenja za zaposlenje u Kanadi, dobiće u ovoj kategoriji 10 poena a takodje + 5 poena kod faktora prilagodljivosti.
f) Poznavanje jezika:
Maksimum 28 poena. Engleski i francuski jezik su zvanični govorni jezici Kanade. U toku postupka kvalifikacije, ponavanje oba jezika se boduje na sledeći način:
- Odlicno (high proficiency) znanje prvog jezika (kadidat sam odlučuje prema svojim mogućnostima koji će jezik biti prvi a koji drugi) donosi 24 poena. U bodovanju su podjednako zastupljene sposobnosti: čitanja, pisanja, govora i razumevanja.
- Kombinacija odličnog i srednjeg znanja prvog jezika u svim navedenim sposobnostima donosi 20 poena
- Dobro (moderate) znanje prvog jezika vrednuje se sa 4 poena po kategoriji, što je ukupno 16 poena
- Dobro znanje drugog oficijalnog jezika Kanade, vrednuje se sa 4 poena ukupno
- Osnovno poznavanje jezika bračnog ili vanbračnog partnera se vrednuje sa dodatnih 5 poena bonusa
Nivo znanja jezika se dokazuje sertifikatom o položenom testu, i to:
- Engleski jezik: IELTS test ili CELPIP test i/ili Toefl test
- Francuski jezik: TEF test
Tečno znanje jezika znači da kandidat može da komunicira po svim temama, bez gramatičkih grešaka. Kandidat može da bude slabiji u akcentuaciji ali ne sme bitno da ruši fonetiku pravilnog izgovora.
Dobro znanje jezika znači da kandidat može komunicirati o ograničenim temama kao što su: lična i porodična situacija, poslovna biografija, itd. Kod ovog nivoa znanja jezika, kandidat takođe ne sme da pravi grube gramatičke greške. Manje greške se tolerišu.
Znanje sa teškoćom znači poznavanje nekoliko osnovnih reči i izraza bez mogućnosti da se jezik koristi aktivno.
g) Prilagodljivost:
Ukupan maksimum 10 poena. Kod ovog faktora, poeni se dobijaju za:
- poznavanje jezika bračnog ili vanbračnog partnera (početni srednji nivo) = 5 poena
- radno iskustvo stečeno u Kanadi (aplikant ili njegov bračni ili vanbračni partner) sa minimum godinu dana rada u zanimanjima NOC (0, A, B) = 10 poena (odnosno 5 poena za partnera)
- studije u Kanadi (aplikant ili njegov bračni ili vanbračni partner) = 5 (+5 poena za bračnog ili vanbračnog partnera)
- aranžirano zaposlenje u Kanadi = 5 poena
- rođaci u Kanadi (roditelji, babe, dede, ujaci, stričevi, tetke, itd) aplikanta ili njegovog bračnog ili vanbračnog partnera = 5poena
Iako zbir poena kod ovog faktora može biti veći od 10, kandidatu će se priznati samo maksimum od 10 poena.
NAPOMENA: Minimalan broj poena koji kandidat mora da osvoji u toku kvalifikacije je 67 poena. Osvajanje predviđenog minimuma poena ne znači da će se kandidatu automatski izdati viza. Diskreciono pravo imigracionog službenika, saglasno odredbama Imigracionog akta je da može odbiti kandidata koji ima i veći broj poena od minimum, ukoliko smatra da osvojeni broj poena ne odražava na pravi način relevantne okolnosti vezane za kvalifikatorne uslove a može i prihvatiti kandidata koji nema predviđeni minimum poena, ukoliko dođe do zaključka da će se isti uspešno uklopiti u kanadski sistem.