Prelazak granice i carinski postupak - medjunarodno poslovanje
Poštovani g-dine Kostiću,
Videvši sa Vašeg sajta da se bavite Medjunarodnim pravom, odlučio sam da Vam se obratim za pravnu pomoć.
Moj problem je specifičan, ne odnosi se na nasledstvo, niti na deobu bračne tekovine, vec na prenos novca i dragocenosti, stečenih radom u Kanadi, u Srbiju.
Evo o čemu se radi :
Ja sam sa suprugom iz Toronta (Kanada) krenuo za Srbiju letom preko Pariza. Osim našeg prtljaga, nosili smo i novac u iznosu preko 30.000,00 Eura, kao i plemenite metale, odnosno zlatne i srebrne poluge i zlatne i srebrne novčiće, ukupne vrednosti preko 80.000,00 Cad$. Novac i plemeniti metali se dokumentacijom vode samo na mene. Na izlaznom aerodromu u Torontu dobio sam sve potrebne sertifikate i dozvole za izvoz novca i plemenitih metala. Prilikom ulaska u Srbiju, na aerodromu Beograd, nisam prijavio da posedujem novac i plemenite metale u navedenom iznosu. Carinskom kontrolom utvrdjeno je da posedujem ove predmete i da ih nisam prijavio. Carinici su mi dozvolili da unesem novac, a plemeniti metali (težine 21,2kg – jedno koleto) sa svom dokumentacijom (specifikacijom) su privremeno zadržani i o tome su mi izdali Deklaraciju (Potvrdu).
Pitanje: Da li privremeno zadržavanje robe znači da sam učinio carinski prekršaj? Na koji način da izvršim povraćaj plemenitih metala i gde se oni sada nalaze? Da li ću platiti carinu i u kom iznosu? Ima li nekih rokova u ovom postupku? Mogu li da tražim smanjenje carine? Kako nadalje sledi carinski postupak?
Odgovor: Carinski postupak uređen je Carinskim zakonom, ali i pratećim podzakonskim aktima – uredbama, od kojih je, za Vas, najznačajnija Uredba o carinskim povlasticama. Tu su, od značaja, i drugi zakoni i pravilnici – Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o sprečavanju novca i finansiranju terorizma, Pravilnik o prijavi prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja preko državne granice. Pokušaću da Vam odgovorim na sva ova pitanja i da Vam pružim adekvatan pravni savet.
Carinski prekršaj: Shodno Carinskom zakonu, svako lice (fizičko ili pravno) dužno je da carinskim organima, pri ulasku u zemlju (kao i pri izlasku) prijavi nadležnom carinskom organu, posedovanje robe koja podleže carini (plemeniti metali) kao i fizički prenosiva novčana sredstva koja prelaze iznos od 10.000 eura (novac). Ta prijava se vrši na propisanom Obrascu (obrazac imate na sajtu Uprave carina). U slučaju da se ne izvrši prijava robe i novca, carinski organ može podneti prekršajnu prijavu, a novčane kazne se, u tom slučaju, kreću od jednostruke do čak četvorostruke vrednosti robe. U Vašem slučaju, carinski organi nisu podneli protiv Vas prekršajnu prijavu, što je velika sreća, s obzirom da niste na vreme prijavili unos ove robe i novac u zemlju.
Privremeno zadržavanje robe i carinsko skladištenje: Privremeno zadržavanje robe znači da se roba, dok se ne plati carina, privremeno čuva u Javnom skladištu nadležne carinarnice. U Vašem slučaju, roba se nalazi u Javnom skladištu (carinarnica) Aerodrom Beograd, i tu će roba ostati sve dok se ne sprovede carinski postupak i ne plati carina, određena Rešenjem Uprave carina ili, ukoliko se ne plati carina, roba se vraća nazad u zemlju porekla (Kanada).
Carinski postupak: Kako nadalje ide ovaj postupak? Dakle, u Deklaraciji (Potvrdi) koju ste spomenuli, dat Vam je kontakt telefon kao i adresa Javnog skladiša u kom se nalazi Vaša roba. Potrebno je da kontaktitrate nadležnu carinarnicu i onda će Vam oni odrediti termin kada da dodjete i da se izvrši carinjenje dokumentacija, odnosno procena vrednosti robe, njeno deklarisanje (svrstavanje) u određenu carinsku grupu. U tu svrhu, možete angažovati neku špeditersku firmu (koja radi sa fizičkim licima) ili carinskog agenta iz Javnog skladišta Aerodrom Beograd. U tom postupku doneće se Rešenje, kojim će biti određena visina carine, i po njenom plaćanju, roba Vam se predaje (vraća).
Rokovi: Carinski postupak se mora sprovesti u roku od 90 dana od dana kada Vam je izdata Potvrda o privremenom zadržavanju robe.
Carinske olakšice: Da, postoje carinske olakšice, kao i gro slučajeva u kojim se carina uopšte i ne plaća. U Vašem slučaju to nije tako. Vi morate da platite carinu. Ovde je samo bitno da li se odredbe Uredbe o carinskim olakšicama mogu i primeniti na Vaš slučaj. U tom smislu, značila bi mogućnost da se dokumentuje dokazima iz Kanade da ste novac za kupovinu plemenitih metala stekli radom u inostranstvu i da predstavljaju uštedjevinu i sredstvo obezbedjenja za život. U tom slučaju, predmetna Uredba predvidja carinsko oslobadjanje do iznosa od 20.000 evra, na uvoz robe koja služi za ličnu upotrebu i to za lice koje je na radu u inostranstvu najmanje dve godine unazad. To znači da će te platiti carinu na iznos od preko 60.000 Cad$ umesto na preko 80.000 Cad$. Da li će na Vaš slučaj i eventualno dokumentovanje sticanja radom novca za kupovinu zlatnih i srebrnih poluga, moći da se primeni ovaj član Uredbe, u načelu bi moglo, ali čisto sumnjam da će tako i biti, jer je količina ovih poluga toliko velika za ličnu upotrebu (shodno terminu koju koristi Uredba), da smatram da Uprava carina neće odrediti smanjenje carine.
Carina: Shodno Carinskom zakonu, carina iznosi 10% od vrednosti robe, dakle to znači preko 8.000 Cad$. Ono što je bitno naglasiti jeste PDV. Pored carine, morate platiti i PDV u iznosu od 20%, ali taj iznos podrazumeva vrednost robe + carina, dakle 20% od 90.000 Cad$, odnosno oko 18.000 Cad%. Da pojasnim, moraćete da platite carinu u iznosu od oko 8.000 Cad$ i PDV u iznosu od oko 18.000 Cad$, što iznosi ukupno oko 26.000 Cad$.
Vraćanje robe u zemlju porekla: Shodno svemu gore izloženom, moj pravni savet je sledeći. Smatram da neće biti prostora za bilo kakvu carinsku olakšicu, a i da bude, carina je opet velika. Kada se tome pridoda i PDV koji morate da platite, stvar je jasna – moraćete da platite veliki novac kako bi Vam robu vratili. Moje mišljenje je da robu koja se nalazi u Javnom skladištu vratite u Kanadu. Dakle, nema plaćanja carine u Srbiji.
SARADNJA DOMAĆIH I STRANIH FIRMI
Pitanja i odgovori:
Pitanje 1:
Zovem se Mihajlo Petrović. Živim u Srbiji u Smederevu. Radio sam na popravci vatrostalnog ozida na termičkim agregatima, pećima i kotlovima kao i kiselootpornim oblogama u petrohemiji i rafineriji nafte u Pančevu. Osnovao bih firmu koja bi vršila te popravke u inostranstvu na engleskom govornom području to jest u Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu, kao podizvođač radova. Ja bih iz Srbije obezbedio jeftiniju radnu snagu niže stručnosti. Interesuje me da li bi mogli da mi date informacije u vezi režima viza za zemlje u kojima su iste potrebne, u vezi mera zaštite na radu, osiguranja radnika od nesreće na poslu, porezima na prihod i ostalim dažbinama koje bi morale da se plate u zemlji izvodjenja radova, u vezi zdravstvenog osiguranja radnika za vreme trajanja posla u inostranstvu, o sklapanju ugovora sa domaćom firmom iz te zemlje a kojoj bi moja firma bila podizvođač, kao i pomoć u uspostavljanju kontakta sa firmama koje kao izvođači radova izvode gore navedene poslove i imaju stručnjake a potrebni su im zidari, keramičari i slični profili radnika?
Hvala unapred,
Mihajlo Petrović
Odgovor:
Poštovani g-dine Petroviću,
Vi imate nekoliko mogućnosti na raspolaganju:
1. Da saglasno Zakonu o privrednim društvima RS registrujete firmu u Srbiji a predstavništvo (branch or rep office) u Kanadi ili V. Britaniji ili SAD ili Australiji ili N. Zelandu, a da nakon toga ta firma uspostavi saradnju sa kanadskim, engleskim, američkim, australijskim i novozelandskim firmama. Ta saradnja može biti u vidu Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, Ugovora o kooperaciji ili pak Ugovora o zajedničkom ulaganju. U okviru ovih oblika saradnje, srpska firma bi mogla da uputi pojedine stručnjake za povremeno angažovanje u nekoj od navedenih zemalja i imala bi kompletnu odgovornost za njihovo angažovanje, po domaćim propisima (Zakon o radu i Zakon o osiguranju za slučaj nezaposlenosti). Međutim, odgovornost po osnovu propisa o radu (visina plate, osiguranje, zaštita na radu, smeštaj, avio karta), bila bi na partnerskoj kompaniji u zemljama gde bi se posao obavljao (Kanada, Velika Britanija, SAD, Australija, Novi Zeland).
2. Da registrujete firmu u nekoj od navedenih zemalja saglasno lokalnim propisima (najčešće su takvi propisi kodifikovani u formi “Incorporation or Business Act”) u organizacionom obliku Inc ili Limited ili Stock Company. Tako registrovana kompanija u stranoj zemlji će moći da angažuje strane radnike nakon određenog vremena i pod odredjenim uslovima tek pošto se sprovede procedura regrutacije domaćih radnika. Ako ne bude bilo dovoljno stručnih domaćih radnika, ta kompanija će imati pravo da zatraži upošljavanje stranih radnika. Nakon sprovedene procedure i dobijanja odobrenja “Confirmation” od biroa rada “Human Resources” dotične zemlje, ti strani radnici moraju dobiti radne vize u Imigracionim službama konzularnih poslanstava da bi došli u stranu zemlju i počeli da rade. Vreme njihovog boravka u stranoj zemlji će se odrediti ugovorom o radu sa poslodavcem i radnom vizom.
Da li možemo za Vas i Vašu buduću firmu pripremiti ugovore sa stranim elementom i da li Vas možemo povezati sa stranim kompanijama?
Da, moja advokatska kancelarija se bavi upravo tim poslovima – Pregovorima i sklapanjem Međunarodnih ugovora, rešavanjem Međunarodnih privatnopravnih i poslovnopravnih zahteva klijenata, istraživanjem stranih tržišta, izradom studija izvodljivosti, proverom boniteta stranih firmi “Due diligence”, zastupanjem pred izabranim sudovima i arbitražama.
Pitanje 2:
Zanima me sve o poslovanju Offshore kompanija! Da li je i pod kojim uslovima dozvoljen uvoz konzervirane ribe, mesnih narezaka, mesnih prerađevina, robe za kućnu higijenu, robe za održavanje lične higijene, pelena za bebe, toalet papira i papirnih maramica? Da li firme u Srbiji, koje posluju sa Offshore firmama u inostranstvu a koje se bave uvozom i izvozom, moraju biti registrovane za uvoz-izvoz (statusni položaj d.o.o ili preduzetnik)? Da li u tom slučaju, te domaće firme (d.o.o ili preduzetnik) moraju da imaju otvorene devizne račune, jer se roba iz uvoza plaća u stranoj valuti? Da li Offshore firma pri izvozu ima novčanih olakšica zbog izvoza?
Ko je u obavezi da plati osiguranje robe iz uvoza, osiguranje robe u transportu, carinu, sanitarnu kontrolu, porez na dodatu vrednost? Da li firme u Srbiji (d.o.o ili preduzetnik) a koje nisu registrovane za poslove uvoza i/ili izvoza, mogu da angažuju Offshore kompaniju da za njih obavi poslove uvoza i/ili izvoza? Gde, u tom slučaju, domaće firme preuzimaju robu?
Odgovor:
Za odgovor na ova pitanja primenjuju se sledeći propisi:
1. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju RS
2. Carinski zakon RS
3. Zakon o carinskoj tarifi
4. Zakon o posebnoj dažbini pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
5. Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu
6. Uredba o utvrđivanju spoljnotrgovinskih poslova za koje se ne podnose prijave
7. Bilateralni sporazumi između Srbije i drugih zemalja o izbegavanju dvostrukog oporezivanja
8. Pravila Incotermsa
9. Zakon o deviznom poslovanju
Šta je Offshore kompanija? Offshore kompanije su kompanije koje posluju izvan granica zemlje u kojoj su registrovane. Registracija offshore kompanije se uglavnom vrši u okviru povoljne offshore jurisdikcije, odnosno nadležnosti, koja se naziva offshore finansijskim centrom. Razlozi za formiranje offshore kompanije uključuju: povoljno oporezivanje, poresko planiranje, zaštitu imovine, povoljne uslove trgovine i izbegavanje dvostrukog oporezivanja. Formiranje offshore kompanije omogućava razne ekonomske, finansijske i političke koristi koje kompanije uživaju u okviru odabrane offshore nadležnosti. Glavne prednosti formiranja offshore kompanije uključuju visoke nivoe privatnosti i poverljivosti, odličnu zaštitu imovine, povoljne Zakone o privrednim društvima (kompanijama), efektivno poresko planiranje i niske poslovne rizike. U zavisnosti od izabrane offshore nadležnosti, kompanija može biti zaštićena od tužbi i potraživanja poverilaca i može iskoristiti uslove trgovanja zemlje i izbegnuti dvostruko oporezivanje.
Preciznije, offshore kompanije imaju tri važne karakteristike. Prvo, treba da se registruju kao entitet u okviru nadležnosti osnivanja. Kao drugo, osnivači bi trebalo da imaju prebivalište van zemlje osnivanja. Treće, kompanija bi trebalo da obavlja većinu svojih transakcija izvan nadležnosti zemlje osnivanja. Međutim, većina ljudi vezuje termin “offshore kompanija” kao sredstvo za povećanje poreske efikasnosti.
Koji su najčešći razlozi za osnivanje, odnosno korišćenje offshore kompanija za poslovanje? To su:
- smanjeno oporezivanje
- zaštita imovine i imovinskih prava
- upravljanje rizikom
- zaštita privatnosti
- pristup poreskim sporazumima
- pristup niskobudžetnim oblastima
- pristup najbolje rangiranim nadležnostima
- provereni pravni sistemi
- podsticaji za strane investicije
- strano osiguranje i reosiguranje
- sofisticirani bankarski sistemi
- princip teritorijalnog oporezivanja
Koje su najčešće delatnosti offshore kompanija? To su:
- trgovina
- ulaganje
- konsultantske usluge
- zaštita imovine
- holding strukture
- posedovanje jahti i brodova
- finansiranje
- poresko planiranje
Najčešće, osnivači biraju za sediste svog offshore biznisa one jurisdikcije koje nude mogućnost poslovanja sa veoma niskom ili nultom poreskom stopom. Te jurisdikcije se obično nazivaju “poreski rajevi”, kao što su: Seychelles, Marshall Islands, Panama, Dubai, Hong Kong, Delaware, Singapur i druge zemlje.
Pored ovih takozvanih “poreskih rajeva” postoje jurisdikcije koje nude mogućnost osnivanja offshore i onshore kompanija.
Koji su oblici offshore kompanija? To su:
1. IBC (International Business Company) je tipičan oblik offshore kompanije. IBC je oslobođena svih poreskih obaveza ali takođe ima zabranu da delatnost obavlja u jurisdikciji u kojoj je registracija izvršena. Ovaj tip kompanije se uglavnom upotrebljava za pružanje offshore bankarskih oslobođenja aktivnosti, profesionalnih servisa, internacionalnu trgovinu, različite vrste ulaganja i zaštitu imovine.
2. Limited Liability Company - Društvo sa ograničenom odgovornošću je u SAD legalna forma pravnog lica. Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom; članovi ne odgovaraju za obaveze društva, ali snose rizik poslovanja društva do visine uloga unetog u društvo; sudsko izvršenje se ne može sprovoditi na ličnoj, privatnoj imovini člana koju on nije uneo u društvo i u tom pogledu je njegova odgovornost ograničena samo na imovinu kompanije.
Registracija offshore kompanije: Kod izbora jurisdikcije za registraciju mora se obratiti pažnja na nekoliko činilaca koje svaku jurisdikciju čine manje-više adekvatnom za razvoj offshore biznisa: politička neutralnost, finansijska stabilnost, implementiranost politike o slobodnoj trgovini, stepen u kom se državni sistem meša u komercijalne aktivnosti kompanije, poreski sistem. Pored ovih elemenata, bitan preduslov je i zvaničan jezik koji je u upotrebi, kvalitet telekomunikacionih sistema, dostupnost i raznovrsnost profesionalnih servisa. Bankarski sistem i stepen poverljivosti bankarskih informacija su takođe bitan faktor za odabir jurisdikcije.
Šta je sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja? Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja se sklapa između dve zemlje, koje žele da izbegnu mogućnost da se za isti prihod ili dobitak fizičko ili pravno lice oporezuje u potpunosti u obe zemlje (što se može desiti ukoliko fizičko ili pravno lice ima prebivalište u jednoj zemlji dok prihode ili dobitak stiče u drugoj). Fizičko ili pravno lice, pri tom plaća samo određeni postotak (ukupan iznos poreza u jednoj od zemalja koje su potpisnice tog sporazuma, dok u drugoj na isto ne plaća porez) za ostale takse koje se plaćaju u toj zemlji. Na ovaj način se izbegava duplo oporezivanje tog fizičkog/pravnog lica. Takav sporazum Srbija i ostale zemlje bivše Jugoslavije imaju sa Kiprom. Najčešće se koristi kod holding struktura, gde firma iz jedne države osniva firmu u drugoj državi tako da korporativni porez (nakon završnog računa) plaća samo jedna firma.
Kako na konkretnim primerima izgleda poslovanje offshore kompanije, odnosno na koji način se mogu iskoristiti sve navedene poreske povoljnosti? Naime, u zavisnosti od prirode samog „biznisa” nekoliko je osnovnih mogućnosti za iskorišćavanje navedenih poreskih povoljnosti, koje pruža poslovanje preko poslovne strukture, organizovane u stranoj jurisdikciji, koja shodno zaključenom bilateralnom sporazumu ima povoljan poreski tretman sa Srbijom. Neke od konkretnih primera za mogućnost iskorišćavanja takvog poslovanja, odnosno pogodnosti će ukratko biti nabrojane u nastavku radi lakšeg razumevanja mehanizma.
Primer 1: Trgovina: Uvoz - Izvoz
„X” firma je proizvođač određene robe u EU. „Offshore LLC” (Limited Liability Company) je kompanija sa sedištem u državi Delaware (USA) i deluje kao posrednik, dok je firma “Y” d.o.o. distributer te robe u Srbiji, koja je u vlasništvu ili pod kontrolom istog lica kao i offshore kompanija. Trgovina se može odvijati u sledećim fazama:
1. “Offshore LLC” kupuje od firme “X” robu u vrednosti od 20.000,00 EUR. Robu plaća bankarskim transferom sa svog bankarskog računa otvorenog u nekoj od zemalja EU. Plaćanje se može obaviti i putem akreditiva ili u gotovom novcu prilikom preuzimanja robe u EU
2. Firma “X” za prodatu robu izdaje račun naslovljen na “Offshore LLC” i izdaje odgovarajući tovarni list. Za primaoca robe upisuje: “Offshore LLC” - Slobodna carinska zona u Srbiji
3. Roba se utovaruje na kamion, vrši se izrada papira za izvoz a kamion se upućuje u Srbiju. Robu prati račun izdat od strane firme “X” naslovljen na “Offshore LLC” i kamionski tovarni list.
4. Roba dolazi na granični prelaz Mađarske (EU) i Srbije
5. Mađarski carinik pečatom i potpisom potvrđuje da je roba izašla iz EU
6. Roba ulazi u Srbiju i prijavljuje se sa novim računom i novim tovarnim listom. Račun je izdat od strane “Offshore LLC” i naslovljen je na firmu “Y” d.o.o. Kupoprodaja i isporuka robe između “Offshore LLC” i firme “Y” d.o.o. ranije je dogovorena i potpisan je ugovor između njih
7. Firma “Y” d.o.o plaća robu sa svog bankarskog računa u Srbiji na račun “Offshore LLC”
Na navedeni način najveći deo profita ostvarenog prodajom robe u Srbiji ostaje akumuliran na računu offshore kompanije, koja je oslobođena plaćanja poreza.
Primer 2: Posrednički poslovi
Posrednik iz Srbije preko Offshore kompanije ostvaruje profit oslobođen od poreza posredujući između proizvođača repromaterijala iz EU i niza srpskih proizvođača. Dok se u smeru Srbije kreće materijal, iz Srbije u EU idu gotovi proizvodi. Profit, zasnovan na razlici u ceni radne snage u EU i radne snage u Srbiji, ostaje akumuliran na računu Offshore kompanije, koja je oslobođena plaćanja poreza na dobit.
Primer 3: Trgovina iz slobodne carinske zone
Offshore kompanija trguje preko slobodne carinske zone u Srbiji. Offshore kompanija kupuje proizvode iz EU, a roba se isporučuje direktno u carinsku zonu u Srbiji. Kupci, preduzeća iz Srbije i okolnih zemalja, robu preuzimaju u samoj carinskoj zoni. Prednosti takvog obavljanja posla su:
- roba meštena u slobodnoj carinskoj zoni je neocarinjena roba
- roba smeštena u slobodnoj carinskoj zoni nije opterećena PDV-om za koji bi bilo potrebno angažovati dodatna finansijska sredstva
- nema potrebe za osnivanjem prodajnog preduzeća u Srbiji i samim tim plaćanja dodatnih troškova
- prodaja kupcima izvan Srbije nije opterećena prethodnom carinom i porezom
- profit, oslobođen od poreza, akumulira se na računu Offshore kompanije koja nema obavezu plaćanja poreza
Uz trgovinu, proizvodnja i usluge najčešće su delatnosti u slobodnim carinskim zonama.
Primer 4: Trgovina putem konsignacionog skladišta
Offshore kompanija čiji je vlasnik lice iz Srbije kupuje robu u EU. Roba se isporučuje preduzeću u Srbiji koje ih putem konsignacionog skladišta prodaje krajnjim kupcima. Prednosti ovakvog poslovanja su višestruke:
- prodaja robe vrši se u ime i za račun Offshore kompanije uz ugovorenu proviziju srpskom preduzeću
- roba smeštena u konsignacionom skladištu je neocarinjena
- roba smeštena u konsignacionom skladištu nije opterećena PDV-om, za koji bi bilo potrebno angažovati dodatna sredstva
- prodaja kupcima izvan Srbije nije opterećena državnim dažbinama
- profit, oslobođen od poreza, akumulira se na računu Offshore kompanije
Primer 5: Razne vrste projektnih kompanija osnovanih za konkretan posao
Kupovina i kasnija prodaja, na primer odgovarajućeg gradjevinskog projekta u RS, alocira se na Offshore kompaniju, u cilju prodaje trećim licima, a radi izbegavanja plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Domaća firma unosi ciljno zemljište ili zgradu kao osnivački kapital u domaću firmu. Nakon toga se udeli u toj firmi prodaju, za nominalnu vrednost (čime se izbegava porez na kapitalnu dobit, jer nema razlike između nabavne i prodajne cene) kapitala upisanu u registar, firmi osnovanoj u jurisdikciji sa kojom je po ugovoru porez na kapitalnu dobit opredeljen na iznos od 0% (Kipar, Holandija). Za navedenu transakciju (porez na prenos apsolutnih prava na udele) do skoro se plaćao porez od samo 0,3% dok je prema poslednjim izmenama zakona, taj porez u potpunosti ukinut. Nakon toga, se projekat (zemljište, zgrada) prodaje po stvarnoj tržišnoj ceni, dok je razlika oslobođena poreza na kapitalnu dobit, jer je dobit ostvarilo pravno lice iz jurisdikcije sa kojom je na snazi međudržavni sporazum.
Poslovanje Offshore kompanije kroz vizuru jedne parlamentarne političke partije u RS: “Osnovni problem je činjenica da se naša konzervativna i kruta, nefunkcionala poreska administracija odlučuje radije za zadržavanje principa u kome svaki put kada državnom fiskusu nedostaje novca smelo zahvata u džepove građana i privrednih subjekata, dok sama nije spremna da se odrekne privilegija i snosi posledice ekonomske realnosti. Stvarni uzroci ovakvog stanja su sadržani u činjenici da kapital beži iz Srbije, a nema mogućnosti za privlačenje novog kapitala. Osnovni uzrok za ovo je nedoslednost administracije koja je spremna da usled želje da po svaku cenu dobije sledeće izbore, ogrezne u populizam, i menja pravni okvir u kome kapital funkcioniše više puta u kratkom vremenskom periodu. Ovo je klasičan primer kršenja Zakona o stranim ulaganjima, i njegovog duha, smisla i domašaja. Braneći se da ovaj zakon reguliše statusnopravni položaj poslovanja a ne suštinski položaj, menjamo sve druge zakone i na mala vrata činimo položaj stranog kapitala (a i domaćeg) nepovoljnijim nego što je to bilo u vreme ulaganja. Zakon o planiranju i izgradnji je klasičan primer ove državne manipulacije. Zakon o denacionalizaciji odnosno povraćaju imovine koji bi predviđao naturalnu restituciju, ili obavezu današnjih vlasnika da učestvuju u namirenju starih, kako se predviđa, biće još jedan udar na građane. Država je uvek spremna da jednu istorijsku nepravdu ispravlja drugom istorijskom nepravdom, stavljajući tako problem u krilo nekog drugog. Takođe treba shvatiti da Poreska uprava i Republika Srbija ne mogu da pronađu snagu u sebi da bi se odricanjem dela prihoda danas stvorila mogućnost da se nešto dobije za oporezivanje za 10 ili 15 godina kada se deo investicija realizuje. Samo stimulativnim merama i liberalnim zakonima koji olakšavaju procedure i privlače kapital država će dobiti mogućnost da u sledećoj deceniji ima širi poreski zahvat sa manjim stopama oporezivanja, što u novom krugu privlači dodatni kapital, a postojeći stimuliše da ostane u zemlji. Ovo je uradila Crna Gora, i u periodu od prethodnih 5 godina je imala strahovit priliv kapitala pre svega iz Rusije i Azije, tako da je nejaka i nesposobna ekonomija dobila finansijske inekcije kroz privatne fondove, i manjak državnih sredstava za razvoj nadomestila privatnim sredstvima, koja jednom kada su uložena, stvaraju novu poresku osnovicu, koja zajedno sa malim poreskim stopama obezbeđuje da uloženi kapital ostane tu gde je i stvoren. Ovo je bila i tajna ekonomskog buma Hong Konga sredinom 80-tih godina.
Pravila Incotermsa: Takozvane INCOTERMS klauzule (International Commercial Terms) predstavljaju ustaljene trgovačke oznake (termine) koji se relativno često koriste u Ugovorima o prodaji robe, a koji imaju tačno određenu sadržinu. Ovi termini su nastajali vremenom kao specifična vrsta običaja koje je Međunarodna trgovačka komora u Parizu (The International Chamber of Commerce – ICC) sistematizovala, delimično doradila i objavila na odgovarajući način. Vremenom njihova primena se ustalila, tj. sve veći broj subjekata se u Ugovorima o prodaji pozivao upravo na INCOTERMS klauzule, zbog čega im se danas pridaje relativno veliki značaj. Smisao postojanja INCOTERMS klauzula jeste da kao posebna vrsta dispozitivnih normi predvide međusobna prava i obaveze prodavca i kupca i to ona prava i obaveze koja se redovno vezuju za transport robe. Uobičajeno, radi se o obavezi ugovaranja glavnog prevoza, snošenja troškova glavnog prevoza, pribavljanju uvoznih ili izvoznih dozvola, osiguranju robe za vreme transporta, momentu prelaska rizika, predaju odgovarajuće dokumentacije, ali i o drugim obavezama koje redovno prate jedan takav odnos.
Radi lakšeg sagledavanja, INCOTERMS klauzule se razvrstavaju u četiri grupe, označene početnim slovima E, F, C i D, i ima ih ukupno 11:
1. Grupu E čini klauzula EXW koja ukazuje na polazak robe iz mesta isporuke, s tim da prevoz i osiguranje nisu plaćeni, odnosno te troškove snosi kupac (uvoznik).
2. Grupu F čine klauzule FAS, FCA i FOB koje ukazuju na to da glavni prevoz i osiguranje nisu plaćeni, odnosno da prodavac plaća i osigurava prevoz samo do luke, odnosno do predaje robe prevozniku kojeg odredi kupac (uvoznik) na naznačenom mestu.
3. Grupu C čine klauzule CFR, CIF, CIP i CPT koje ukazuju na to da je glavni prevoz platio prodavac (izvoznik), odnosno kod klauzula CIF i CIP da je prodavac (izvoznik) platio i prevoz i osiguranje do glavnog odredišta.
4. Grupu D čine klauzule DAT, DAP i DDP koje ukazuju na isporuku robe na imenovano odredište, o trošku i na rizik prodavca (izvoznika).
Transportne klauzule koriste se za različite vrste prevoza, te su u tom smislu podeljene u dve grupe: Prvu grupu čine klauzule koje se koriste za bilo koji način prevoza, a to su EXW, FCA, CPT, CIP, DAT, DAP i DDP. Drugu grupu čine klauzule koje se koriste za prevoz robe morem i unutrašnjim vodama, a to su FAS, FOB, CFR i CIF.
INCOTERMS klauzule:
1. EXW (EX WORKS) – franko fabrika
Franko fabrika znači da prodavac vrši isporuku kada stavi robu na raspolaganje kupcu u prodavčevim prostorijama ili u drugom ugovorenom mestu (skladište, pogon, fabrika, itd). Prodavac nema obavezu da utovari robu na vozilo koje je odredio kupac niti da ocarini robu za izvoz, kao ni obavezu pribavljanja izvoznih dozvola, saglasnosti i sl. U momentu predaje robe na određenom mestu u prostorijama prodavca, rizik sa prodavca prelazi na kupca.
2. FCA (FREE CARRIER) – franko prevoznik, ugovoreno mesto isporuke
Franko prevoznik znači da je prodavac izvršio isporuku kada je robu, ocarinjenu za izvoz, predao prevozniku imenovanom od kupca u ugovorenoj tački unutar ugovorenog mesta. Isporuka robe smatra se izvršenom: ako je ugovoreno mesto u prodavčevim prostorijama; kada je roba utovarena na prevozno sredstvo koje je obezbedio kupac; i u svakom drugom slučaju, kada je roba stavljena na raspolaganje prevozniku ili drugom licu koga je imenovao kupac, na prodavčevom prevoznom sredstvu neistovareno. Dakle, u momentu predaje robe prevoziocu, sa prodavca na kupca prelazi i rizik.
3. CPT (CARRIAGE PAID TO) – prevoz plaćen do, naznačeno mesto odredišta
“Prevoz plaćen do” znači da je prodavac izvršio isporuku kada je robu predao prevozniku ili drugom licu koje je on imenovao u tački isporuke unutar mesta otpreme, ali je dužan da zaključi ugovor o prevozu i plati troškove prevoza do naznačenog odredišta. Rizici od manjka ili oštećenja na robi prelaze na kupca kada prodavac preda robu prevozniku, a ako se za prevoz do odredišta koristi više uzastopnih prevoznika, rizici prelaze kada je roba isporučena prvom prevozniku. Kod ovog pravila vreme i mesto prelaska rizika i raspodele troškova ne podudaraju se.
4. CIP (CARRIAGE AND INSURANCE PAID TO) – prevoz i osiguranje plaćeni do, naznačeno mesto odredišta
“Prevoz i osiguranje plaćeni do” znači da je prodavac izvršio isporuku kada preda robu prevozniku koga je on imenovao u mestu otpreme, ali je dužan da plati troškove prevoza do ugovorenog odredišta. Međutim, prema odredbama CIP pravila, prodavac je takođe dužan da ugovori osiguranje sa minimalnim pokrićem protiv kupčevog rizika od gubitka ili oštećenja na robi za vreme prevoza i plati premiju osiguranja. Prodavac je ispunio svoju obavezu kada je predao robu prevozniku ugovorenog datuma ili unutar ugovorenog roka, a ne kada je roba stigla u mesto odredišta, što znači da se prelaz rizika i raspodela troškova sa prodavca na kupca ne odvijaju u isto vreme i na istom mestu.
5. DAT (DELIVERED AT TERMINAL) – isporučeno na terminalu, naznačeni terminal
“Isporučeno na terminalu” znači da prodavac vrši isporuku kada robu stavi na raspolaganje prodavcu na imenovanom terminalu u imenovanoj luci ili mestu odredišta istovarenu sa prispelog prevoznog sredstva ugovorenog datuma ili unutar ugovorenog roka. “Terminal” podrazumeva mesto ili uređen prostor, pokriven ili ne, kao što je kej, skladište, kontejnerski terminal, kao i drumski, železnicki ili avio robni terminal.
6. DAP (DELIVERED AT PLACE) – isporučeno u mestu, naznačeno mesto odredišta
“Isporučeno u mestu” znači da prodavac vrši isporuku kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu, neocarinjenu za uvoz i neistovarenu iz prispelog prevoznog sredstva, u naznačenom mestu odredišta ugovorenog datuma ili unutar ugovorenog roka.
7. DDP (DELIVERED DUTY PAID) – isporučeno ocarinjeno (sa plaćenim dažbinama), naznačeno mesto odredišta
“Isporučeno sa plaćenim dažbinama” znači da prodavac vrši isporuku kada je robu stavio na raspolaganje kupcu, ocarinjenu za uvoz na prispelom prevoznom sredstvu, spremnu za istovar (neistovarenu) u naznačenom mestu odredišta. Prodavac snosi sve troškove i sve rizike uključene u dopremu robe do toga mesta i ima obavezu da ocarini robu ne samo za izvoz, već i za uvoz, kao i da plati sve dažbine, poreze i druge troškove za izvoz i uvoz robe.
8. FAS (FREE ALONGSIDE SHIP) - franko uz bok broda, ugovorena luka otpreme
“Franko uz bok broda” znači da prodavac vrši isporuku kada je roba postavljena uz bok broda, imenovanog od kupca, u tački isporuke unutar ugovorene luke otpreme. Prodavac je dužan da isporuči robu uz bok broda ili da obezbedi da bude tako isporučena, pri čemu izraz “da obezbedi” omogućuje više uzastopnih prodaja robe tokom transporta (“lančana prodaja”, engl. “string sales”).
9. FOB (FREE ON BOARD) – franko brod, ugovorena luka otpreme
“Franko brod” znači da prodavac vrši isporuku kada je roba ukrcana na brod koga je imenovao kupac u ugovorenoj tački unutar luke otpreme ili da obezbedi da je na taj način isporučena ugovorenog datuma ili unutar ugovorenog roka roka za isporuku, kao i na način uobičajen u luci otpreme.
10. CFR (COST AND FREIGHT) – cena sa vozarinom, naznačena luka odredišta
“Cena sa vozarinom” znači da je prodavac izvršio isporuku kada je roba ukrcana na brod u luci otpreme ili je obezbedio da bude tako otpremljena. Prodavac je dužan da ugovori prevoz i plati pomorsku vozarinu do naznačene luke odredišta, ali rizici od gubitka ili oštećenja na robi prelaze sa prodavca na kupca kada je roba ukrcana na brod. Kod ovog pravila, kao i kod CPT, CIP i CIF, mesto i vreme prelaska troškova i rizika ne podudaraju se.
11. CIF (COST, INSURANCE AND FREIGHT) – cena sa osiguranjem i vozarinom, naznačena luka odredišta
“Cena, osiguranje i vozarina” znači da prodavac vrši isporuku kada je roba ukrcana na brod u luci otpreme ili je obezbedio da tako bude otpremljena. Prodavac je dužan da plati troškove dopreme robe do luke ukrcaja, troškove ukrcaja na brod, vozarinu do luke odredišta i osiguranje robe u prevozu do luke odredišta, ali rizici od gubitka ili oštećenja na robi prelaze sa prodavca na kupca momentom završetka ukrcaja. Kao i kod pravila CPT, CIP i CFR, prelaz troškova i rizika sa prodavca na kupca ne odvijaju se u isto vreme i na istom mestu. Ovde treba naglasiti da je prodavac dužan da o svom trošku pribavi osiguranje robe koja se transportuje kod društva “na dobrom glasu” prema uobičajenom standardu londonskih osiguravača i to u visini od 110% od vrednosti robe.
ZAKLJUČAK: Na osnovu svega napred izloženog u vezi pravila za osnivanje Offshore kompanija, u vezi INCOTERMS klauzula, kao i na osnovu proučavanja domaćih pravnih propisa i međunarodnih sporazuma, prezentiramo Vam sledeće pravno mišljenje po postavljenim upitima: Da li je i pod kojim uslovima dozvoljen uvoz konzervirane ribe, mesnih narezaka, mesnih prerađevina, robe za kućnu higijenu, robe za održavanje lične higijene, pelena za bebe, toalet papira i papirnih maramica?
1. Naime, u ostvarivanju prava na uvoz i izvoz vazi opšte pravilo, a to je da su uvoz i izvoz slobodni. To znači da, ako nije nista drugo predviđeno za određenu robu, postoji pretpostavka da je režim uvoza, odnosno izvoza slobodan. Međutim, slobodu uvoza ili izvoza ne treba poistovetiti sa pitanjem carinskih ili drugih dažbina, već se ovde radi samo o pravu na uvoz i izvoz. Roba koja je na režimu slobodnog uvoza ili izvoza (LB), može se uvoziti ili izvoziti u neograničenim količinama bez obaveze pribavljanja bilo kakvih saglasnosti ili dozvola. S druge strane, za neku robu ili proizvode postoje i precizni propisi o kvalitetu, odnosno svojstvima koje mora da ispunjava da bi mogla da bude stavljena u promet na domaćem tržištu. Ako takve odredbe postoje onda se moraju obezbediti i dokazi o ispunjenju uslova predviđenih za određenu vrstu robe. To može značiti sprovođenje odgovarajućih pregleda, kontrole, atesta, laboratorijskih ispitivanja ili drugih odgovarajućih mera koje imaju za cilj proveru svojstava robe koja se uvozi. Obezbeđenje dokaza ove vrste pada na teret uvoznika, uključujući i troškove takvih postupaka. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ovde razlikuje standarde i tehničke uslove. Kada je reč o standardima, prihvaćeno je opšte pravilo, a to je da standardi nisu obavezni, odnosno nesaglasnost sa njima nije smetnja za uvoz robe u našu zemlju. Međutim, kada je reč o tehničkim propisima, njihov cilj je zaštita (života, zdravlja, imovine i slično), te stoga postoji obaveza poštovanja propisanih tehničkih uslova, jer u suprotnom kao posledica stoji isključenje robe iz prometa. S druge strane, prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, važno je napomenuti količinska ograničenja uvoza, odnosno kontigenti, tj kvote. Pod količinskim ograničenjima podrazumevaju se ograničenja količine robe za koje je utvrđena mogućnost uvoza, odnosno izvoza. Reč je o ograničavanju količina na nivou države i za određeno vreme – najčešće godinu dana. Njima se propisuju količine robe koje se mogu uvesti ili izvesti iz zemlje u određenom periodu vremena. Pomenuti Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, propisuje da su količinska ograničenja zabranjena, odnosno samo ako postoje opravdani razlozi za njihovo uvođenje, ona mogu biti propisana. Opravdani razlozi, prema Zakonu, zbog kojih Vlada (nadležno ministarstvo) može propisati količinska ograničenja uvoza, su: zbog prekomernog uvoza ili zbog opasnosti po platni bilans.
2. U okviru ukupno utvrdjene količine robe koja može da se uveze u zemlju ili izveze iz zemlje, subjektivno pravo koje pripada odredjenom licu na uvoz ili izvoz, je pravo na kvotu, a koje Zakon jednostavno naziva kvotom. Utvrdjivanje kvote vrši se korišćenjem oznaka iz carinske tarife. Kvote mogu biti utvrdjene prema količini neke robe (kilogram, litar, komad, i one se prema carinskoj tarifi označavaju sa “Kk”) ili prema vrednosti (kada se označavaju sa “Kv”). Takođe, kao što je gore već pomenuto, za pojedinu vrstu robe (koja se uvozi, izvozi, ili za tranzit) a koje su od posebnog interesa za državu, postoji obaveza pribavljanja dozvola za uvoz, izvoz ili tranzit, od strane Ministarstva. Sve ovo navedeno, propisano je domaćim Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, međutim za Vaše konkretno pitanje, bitno je proučiti važeće bilateralne ili multirateralne sporazume, a koji su prema našem Ustavu i pravilima međunarodnog prava, jače pravne snage (lex specialis) u odnosu na domaće pravo.
3. Stoga, na ovom mestu, iznosim Vam najznačajniji međunarodni dokument koji reguliše ovu materiju, a daje konkretan odgovor na Vaše pitanje, a to je uvoz određene robe iz Mađarske. Taj najznačajniji dokument naziva se Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane. Taj sporazum potpisan je 29.04.2008 godine (a stupio na snagu 1.07.2008 godine). Na osnovu člana 3. pomenutog sporazuma, Evropska zajednica (što znači i Mađarska, s obzirom da je članica EU) i Srbija će, u periodu od najviše 6 godina, počevši od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, postepeno smanjivati carinske stope svake godine i nakon pete godine od dana stupanja Sporazuma na snagu uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine u skladu sa odredbama ovog sporazuma i odredbama GATT 1994 i Svetske trgovinske organizacije (STO), a kombinovana nomenklatura robe će se primenjivati na klasifikaciju robe u trgovini između ugovornih strana.
U daljem nastavku teksta, iznosim Vam Carinske koncesije Srbije za poljoprivredne proizvode poreklom iz Zajednice, za proizvode navedene u Vašem zahtevu.
a) za konzervisanu ribu – tarifne oznake 1604, carinska stopa za 2012 godinu iznosi 20%, a za 2013 i godine koje slede, carinska stopa je 0%.
b) za mesne nareske (svinjsko i govedje meso, konzerve) – tarifne oznake 1602, carinska stopa za 2012 godinu iznosi 20%, a za 2013 godinu iznosiće 0%.
c) za mesne preradjevine (salame, šunke, slanine, kobasice, paštete, itd) – tarifne oznake 1601, carinska stopa za 2012 godine iznosi 20%, a za 2013 godinu iznosiće 0%.
d) roba za kućnu higijenu – tarifne oznake 3402, carinska stopa za 2012 godinu iznosi 20%, a za 2013 godinu će biti 0%.
e) roba za održavanje lične higijene - tarifne oznake: 3401, 3307, 3305, 3304, 3303, carinska stopa za 2012 godinu iznosi 20%, a za 2013 godinu će biti 0%.
f) roba: toaletni papir, papirne maramice, pelene za bebe – tarifna oznaka 4818, carinska stopa za 2012 godinu iznosi 20%, a za 2013 godinu će biti 0%.
4. Ovde je važno napomenuti da saglasno Prelaznom sporazumu o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, Srbija može samostalno uredjivati pojedina pitanja vezana za carinjenje robe poreklom iz EU. U tom smislu Srbija svake godine u decembru mesecu donosi Uredbu o uskladjivanju nomenklature carinske tarife (na osnovu clana 3. stava 8. Zakona o carinskoj tarifi) koja se primenjuje u narednoj godini.
Ova Uredba obuhvata i stope, odnosno iznose carina utvrdjene Carinskom tarifom koja čini sastavni deo Zakona o Carinskoj tarifi, kao i stope carina koje se primenjuju u skladu sa zaključenim Sporazumima o slobodnoj trgovini.
U Uredbi od 2011 godine koja se primenjuje u 2012-oj godini, stope carine se razlikuju + - 5%, 10% u odnosu na stope carine propisane Prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane. U Uredbi koja se primenjuje u 2013-oj godini i dalje su zadržane određene poreske stope iako bi u ovoj godini većina poreskih stopa trebala da bude 0%, kako je to predvidjeno Prelaznim sporazumom o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane. Vlada Srbije je ovu situaciju obrazložila potrebom zaštite srpskih proizvođača.